Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 243

писима које вреде за Лондон и Њујорк, видимо да у I групу т. зв. ,,А" млека, која може да има број клица испод 30.000 у 1 ссм отпада 14,2 о/о II групу т. зв. „В" млеко са бројем клица од 30.000-100.000 у 1 ссм. 21о/о III групу т. зв. „С" млеко са бројем клица преко 100.000 у 1 :сем 54°/о и IV групу т. зв. „СегШЈес! МИк" које не садржи више од 10.000 у 1 ссм око 10о/о. Није необична појава да број клица у 1 ссм достигне и неколико стотина милиона Према горе наведеним упоређењима са њујоршким прописима смело би се код нас ставити у промет само млеко из групе т. зв.

је не можемо никако препоручити као ефикасну меру за добиј,ање хигијенског млека. Углавном пастеризација убија само оне бактерије које изазивају нормално кисељење млека, док остале, патогене клице и споре остају и даље у млеку. Заостале клице се развијају и разарају млечну беланчевину. Декомпозициони спојеви беланчевине могу изазвати јаке проливе а често и по живот опасна обољења, Недостатци пастеризације нису само у томе. Кувањем се уништавају витамини и згрушава беланчевина што умањује њихово растварање у желучаним соковима, односно смањује процент искоришћавања истих као хранљиве субстанце. Сретства за конзервирање која се обично додају млеку

„СегШЈес! МЛк" и „А"' и „,В" дакле свега око 49% прегледаног млека. Остало се млеко не би смело директно употребљавати као храна, него само као сировина за прераду млечних производа. Најобичнија врста клица које преовлађују у млеку јесу оне које прогрушавају млеко т.ј. ферментирају млечни шећер у млечну киселину која коагулира беланчевину. Да би спречили развој ове врсте клица и да би се прикрили недостатци исправног поступања са млеком, прибегавају пастеризацији, стерилизацији или додавања млеку разних хемиских препарата за конзервирање. Пастеризовано млеко може се продавати али само са ознаком пастеризовано и код које температуре. Пастеризација се обично врши кувањем млека пола сата на 63° С, и ради тога

спречавају умножавање само неких врста клица или само спречавају кисељење млека што иде на штету правог изгледа по коме би распознали ступањ инфекције. На место свију ових манипулација које уништавају витамине, смањују хранљиву вредност или место недозвољеног хемиског конзервирања препоручујемо као најбољи начин да се млеко сачува охладити га после чистог мужења на 8—10° С и држати га на тој температури до консумирања. На тај начин спречава се развој оног малог броја клица које је немогуће избећи на било који начин. Млеко које се добија од здравих крава може се инфицирати на разне начине: прашином, сламом, водом, мувама, преко нечистих руку, изметом, преко неопраних вимена, нечистог посуђа, неправилним муежњем итд.