Општинске новине

Стр. 242

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

није на вештачки начин смањена његова хранљива вредност. Други много чешћи начин, ради којега је врло велики проценат млека донесен на тржиште са умањеном хранљивом вредношћу, јесте фалсификовање које се према умешности самог продуцента обавља на разне начине. У главном то се чини тројако: 1) додавањем извесног процента воде, 2) скидањем једног дела масти, и 3) комбинацијом оба поступка. Први начин у Београду се најчешће употребљава, јер је најлакши и не изискује никакав напор. Код самз конгроле на уласку у град може млеко још бити у свом природном стању, а вода се и „успут" може негде долити. Такво млеко у које је сипана вода може се врло лако као фалсификозано (неисправно) утврдити. Природно млеко нема у себи нитрата (шалитре) али га има у скоро свакој бунарској води у већој или мањој количини. Врло једноставном анализом млека на њих, може се доста тачно закључити, да ли је додана вода. То само у оном случају ако се констатује присутност нитрата т.ј. ака је проба позитивна. Код негативног резултата претраге још не можемо потпуно сигурно рећи, да у млеко није сипана вода, јер има и такових вода (специјално изворска вода и кишница) у којима нитрата нема |и додатком такве воде код које би нам проба на нитрате и;пала негативна, били би доведени у заблуду, држећи таокво млеко за исправно. У тим случајевима морамо се служити савршенијим физикално-хемијским методама (рефрактометар, криоскопија) помоћу којих можемо тачно и у сваком случају одредити проценат придодане воде. Такво млеко без обзира, да ли је проценат придодане воде био мали или велихи не би смело пустити у промет, него запленити и уништити. Има тако конструисаних лактометара (справа за мерење млека) који место уобичајене скале имају ознаке „додано воде", ,,обрано"' итд. Њима би морали бити снабдевени сви органи у служби надзора над намирницама за живот тако, да у највећем броју случајева могу код прегледа млека одмах, на лицу места, установити његово стање и према томе по закону поступити. Други начин фалсификовања је скидање извесног дела масти, што се може постићи или помоћу центрифугалног апарата, (сепаратора, разуме се само код већих млекара) или једноставним скидањем павлаке, која се накупи на површини млека. Констатовање процента скинуте масти није могуће ако се не зна онај проценат који се налази код оригиналног млека, а то се може постићи прегледом т.зв, стајске пробе т.ј. оне пробе коју би узели одмах накое мужења. Како се не може тачно утврдити да ли је павлака са млека и у ком проценту скинута, то даје могућност продуцентима (специјално

оним који поседују сепараторе) да скину проценат масти до крајње дозвољене границе. Да би се и томе доскочило и присилило продуценте да довозе на тржиште оригинално млеко које није брано, мора се већ према месним приликама одредити просечан проценат масти који би важио као гранични испод кога би се свако млеко сматрало као обрано а које ако улази у продају мора се декларисати само ознаком „обрано млеко". Трећи начин како смо споменули састоји се из комбинације оба т.ј. из додавања воде и истовремено скидања павлаке. Најгори је овај трећи начин фалсификовања јер је такво млеко најлошијег квалитета. Напомињемо да хранљива вредност једног млека зависи од количине беланчевине, масти и угљених хидрата и да је проценат тих састојака код разних врста крава различит. К_ ако све покрајине немају исту врсту крава нити их хране истом храном, то је сасвим разумљиво, да ће млеко бити по проценту састојака различито. Из тога разлога била би погрешка када би за целу територију државе била одређена једна вредност по којој би се ваљаност млека просуђивала. Ако би се до тога дошло морао би се усвојити најнижи проценат масти, што би дало могућност свима који продуцирају млеко бољег квалитета да скину павлаку и према одредбама закона ипак имају покриће, да га као исправно стављају у промет. У Хигијенском заводу на територији Дунавске бановине одређен је просечни проценат масти на основу неколикО стотина исправних анализа и нађено је код највећег броја млека проценат масти 3.8% а остале вредности леже више изнад него испод тог процента, што се из приложеног графикона види. Док се хемијским прегледом у главном има да утврди да ли је и у ком степену млеку смањена хранљива вредност, бактериолошким се прегледом указује на санитарну вредност т.ј. да ли је млеко шкодљиво или не по организам. Код прегледа живежних намирница анималног порекла, поред дужности да потрошача заштитимо од преваре, морамо га обезбедити и са здравом исхраном. За врло велики проценат млека који долази на београдско тржиште можемо слободно рећи да је неисправно и са хемијског и са бактериолошког становишта. Тако је и у другим градовима. Узећемо само неколико градова у којима се врши систематска контрола. Проценат фалсификовања био је у Загребу год. 1923 58°/о, а 1924 33°/о, у Скопљу 1930 око 50%, у Новом Саду до 1931 40%, а 1934 15%. Бактериолошки резултати прегледа још више су поражавајући. Према истраживањима које је вршио Др. Ст. Иванић на млеку са београдске пијаце и резултате упоређивао сапро-