Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр 247

У таквим случајевима доиста је велико питање да ли је боље пустити да се рађа и сувише велики број деце, и да она у исто 1 тако великом броју умиру, или је боље, да се у таквим случајевима ипак, бар док се на други начин овом злу не стане на пут, регулише, т.ј. ограничи број рађања деце. Најзад постоје и евгенично-биолошке индикације, т.ј. они случајеви у којима су оба или један родитељ тешко наследно оптерећени и кад се може са највећом вероватноћом очекивати да ће њихово потомство наследити то оптерећење у виду разних наследних мана и болести. Овде би дошли случајеви наследних душевних болести, сифилис, алкохолизам, конституционалне болести, наказе, идиотија, слабоумност, инфантилизам итд. Свакако и са гледишта самих родитеља, као и са опште социјалног гледишта рађање овакве деце са тешким наследним манама претстављало би велику штету и терет по друштво. Таква деца, ако се уопште жива и роде (многа се рађају мртва, или се још раније побаце), болују још од првих дана, а смртност је код њих сразмерно највећа. Ако остану у животу нису никад у пуној мери способна за живот и падају на терет друштву и са своје стране претстављају опет опасност да размножавају исто такве потомке, т.ј, да уопште кваре расу. Зато треба да буду признате и биолошкоевгеничне индикације. Наравна је ствар да ове индикације морају одређивати стручна лица потпуно упозната са целокупним питањем законима наслеђа. Стерилизација која се у овим случајевима врши као превентивна мера у неким земљама, врло је нехумана и опасна мера, и могла би се одобрити само у врло ретким случајевима, кад ни на који друти начин не би могао да се постигне жељени циљ. Међутим, стерилизација ни у ком случају не би смела да служи никаквим другим разлозима тако зване расне хигијене, као што је то н. пр. случај у Хитлеровој Немачкој. Према оваквом стању ствари, дакле, ако хоћемо да се укину или бар смање вештачки побачаји, поглавито из социјалних разлога, не може се то ни у ком случају постићи тиме, што би се и даље задржали строги законски прописи противу вештачког побачаја, већ једино тиме, што би се отклонили узроци због којих се они врше. Ти су узроци, у колико се тиче најтежих случајева, и ради којих постоје социјално-економске индикације, као што је: тежак положај ванбрачне деце и девојакаматера, забрана истраживања оца ванбрачног детета, недовољна заштита за обезбеђење породица које нису у стању да издржавају ни једно, а камо ли већи број деце, што све зависи на крају крајева од друштвеног уређења и све већег пролетаризовања најширих маса

народа, повећања беспослице и све тежег положаја породица са децом. У таквом тешком социјалном економском стању, само као мање зло, морају се признати и социјалне индикације побачаја, док год за њих стварно постоји потрјеба. Кад потребе за њих престану т.ј. кад се отклоне узроци због којих су постале, неће бити нужни строги закони и законско гоњење. Јер, доиста, да ли има право друштво и држава да од својих грађана траже да испуне све грађанске дужности, и да рађају и издржавају децу, кад им то исто друштво и држава ничим не излазе у сусрет, већ шта више директно отежавају и доносе антисоцијалне законе (као н. пр. последња уредба о чиновничким принадлежностима, којом су укинути и смањени породични додаци), а који највише погађају оне чланове који имају највише деце. | Нека се држава па и општине постарају да се створи могућност опстанка породица са децом, па ће онда с правом моћи да заг хтевају од њих да омогуће и обезбеде поВољан прираштај. За нашу престоничку општину питање побачаја исто тако претставља врло важно питање, нарочито кад се тиче радне способности и могућности привређивања њених грађана. Сиромашне породице оптерећене децом, која често болују, и то већином услед оскудице и недовољне исхране, у највише случајева падају на терет општини. Кад би било могуће, да се све оскудне породице са децом могу потпуно помоћи и сва деца у сваком погледу заштитити, не би биле ни највеће жртве велике. Да би се ипак ово зло колико толико ублажило, као једна од најпотребнијих мера било би установљење једног саветовалишта, за све оне који би тражили савете по овим питањима, наравно под највећом дискрецијом. Ово саветовалиште имало би бити у вези са гинеколошким и акушерским оделењем и извесним хуманим организацијама. Задатак саветовалишта био би да по свима овим врло деликатним питањима даје обавештења и савете, да указује све врсте помоћи и нађе начина да се и најтежа питања решавају без рђавих, а често и катастрофалних последица. Саветовалиште би имало да даје своје мишљење и по многим биолошко-евгеничним питањима као стручно и за то позвано тело. Ако се понова донесе закон о обавезном прегледу пре ступања у брак, овакова саветовалишта била би најподеснија да и ове прегледе врше и издају уверења. Сличне установе постоје у градовима многих других држава и врше врло корисан рад. И наша престоничка општина не би требало да буде без озакве једне устанозе.