Општинске новине

Стр. 250

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

сушачки грађани, но и претставници војске и осталих власти. На овој свечаној вечери претседавао је и прву здравицу Њ. В. Краљу одржао врло угледни претставник морнарице адмирал г. Рихард Салхер, а после је пало више здравица Њ. В. Краљу, Југославији и нашим прослављеним морнарима и бродарцима са жељом, да кроз вечита времена проносе у свету славу наше мернарице и нашега бродарства, да кроз векОве проносе нашу славом овенчану заставу широм свију мора целога света, на понос и дику Југославије. Нешто мало више о Сушаку, његовој прошлости и садашњости Град Сушак лежи у најсевернијем куту Јадранског мора, у затону, што се од најстаријих времена зове Кварнер и на левој обали Речине. Сушак је место најновијег датума. Стара матица града је Трсат, који је био село управо и центар живота све до године 1788, кад је основан т. зв. Бакарски муниципиј, коме је и овај крај био додељен. Трсат се звао у римско доба Тхарсатица, а први пут се спомиње у некгш географским , картама и путоказима неколико векова пре Христа. Хрвати населили су ове крајеве у другој половини VI века, па је у то време у највећој чести овог краја нестало латинског грађанства. Територија Сушачка звала се је у старије доба „ултра флувиум", „транс понтем"; ,,преко моста". Тек се задњих деценија XVIII века спомиње име Сушак. Град Сушак има данас око 20.000 становника на површини од 20 км 2 . Сушак је претежно поморско-трговачки и привредни град. По досадањем развоју може се очекивати даљи пораст трговине, а с тиме и даљи прилив становништва у град. Град Сушак стао се после рата веома нагло развијати, те је постао наш најважнији трговински и прометни центар и наша најважнија лука на Горњем Јадрану. По свом географском положају и потребама наше државе град Сушак преузео је на себе дужност и важну улогу, да нашој Југославији накнади изгубљену Ријеку. Тај важни задатак у сразмерно кратко време од непуних 10 година од евакуације окупационих чета, односно од дефинитивног разграничења до сада успео је град Сушак да испуни изнад •о^чекивања. Године 1900 бројао је са подопштинама Свега 11.039 житеља, 1921 год. 13.239, 1931 год. 16.104, а до сада се попео тај број на око 20.000 житеља.

Конфигурација тла и брдовити терен на којем се простире Сушак није најпогоднија за грађевински развој, но упркос тога шири се и расте Сушак размерно нагло у овим правцима. Сушачка лука Мала али модерно уређена и рационално искоришћена сушачка лука допринела је, да нарочито отскаче пораст лучког промета, који је у последњим годинама, према статистичким податцима, достигао предратни промет ријечке луке. Усавршавањем лучког система и подигнућем трговини потребних магацина скреће у луку Сушак, промет колонијалном робом, који се до пре кратког времена грчевито држао страних лука, нарочито Ријеке и Трста, па је овај промет стално ,у порасту. То исто вреди и за транзитни промет са суседним нам државама Аустријом и Мађарском, а нарочито Чехословачком, тако да један знатан део робе, нарочито јужног воћа„ који је до сада био транспортован кроз Трст. или чак Хамбург, долази у Сушак одакле се за споменуте државе даље отпрема. Највећи део увозне робе долази у Југославију кроз Сушак, према томе је то наша најјача увозна лука. Експортна трговина је такође врло јака, а за извоз дрва је Сушак најјача експортна лука у целоме Медитерану. Повољни положај и врло добре жељезничке везе и постојеће редовне и ванредне по* морске линије са свим медитеранским и прекоокеанским центрима омогућују брзи и јевтини довоз потребних сировина и полусировина, као и пласман и брзу отпрему својих пррдука,та, па има наде, да ће се и индустрија развити, јер Сушак за то има све услове. Сушак је седиште два паробродска друштва, која одржавају редовне и ванредне линије за особни и теретни саобраћај са свим местима на нашем плавом Јадрану, даље са Албанијом, Грчком, Италијом и свим лукама блискога истока, Црним морем, свим афричким и осталим медитеранским лукама ближим лукама Антлантског океана, са свим Балтичким земљама те Јужном и Северном Америком. Сушак има најповољније директне брзе жељезничке линије са свим центрима и већим градовима Средње Европе, те директне авионске линије са Чехословачком и Аустријом, као и нашим главним градовима, па се сав туристички промет горњега Јадрана одвија кроз Сушак, а скоро три четвртине целокупног туристичког промета нашег Јадрана транзитира Сушак. Град Сушак је осим тога важна пролазна тачка за промет из северне, западне и источне Европе на источну обалу Јадрана са острвима, те полазна тачка за даље и краће излете у око/ша климатска морска купатила и летовали-