Општинске новине
БЕОГРАДСКЕ НОБМНЕ
Стр. 251
шта, те за летње и зимске излете у Горски Котар. Промет странаца кроз Сушак особито је порастао после пропаганде што ју је наша држава провелауиностранству заЈадранско море. Сушак као завршна тачка нормалне пруге, која претставља најкраћи пуг са севера и истока Европе ;на Јадранско море, затим као полазна тачка паробродских линија за луке Јадрана и Медитерана, те као стециште важних аутомобилских путева и авионских линија, несумњиво ће у будуће задржати своју позицију у промету странаца. Како је Сушак до ослобођења био у сваком погледу уско повезан са суседном Ријеком, његов развитак до данашњег културног и националног центра горњег Јадраиа почиње тек после рата, када је Сушак губитком Ријеке постас национални и културни центар Југословена на горњем Јадрану. Данас као важан град на крајњој западној граници државе, Сушак је седиште разних политичких власти као Среског начелства, Окружног и Среског суда, државног тужиоштва, Дирекције шума, Лучке капетаније I реда, поморско-грађевинске секције, главне царинарнице I реда, иореске управе, пограничне полиције итд., па II планинског пешадијског пука и жандармеријске чете, и тринаест конзулата страних држава. Просветне установе и друштва Од средших школа има Сушак: државну мушку реалну гимназију, државну женску реалну гимназију, државну трговачку академију и државну мешовиту грађанску школу са укупно 1.333 ученика. Основних школа има у Сушаку седам са 1432 ученика.
I
Сушак: панорама Од стручних школа има Сушак државну мушку занатску школу, општу занатско-трговачку школу и музичку школу са укупно 300 ученика.
Научном раду стоји на расположењу одлична градска библиотека, а у оснивању је и градски музеј. У последње време све се већа пажња посвећује култури тела и спортовима, па Сушак и у том погледу има видног удела у Југословенском спорту и доста успеха у међународној •спортској утакмици. Од друштава има Сушак 14 националних, 5 религиозних, 14 културно-просветних, 7 социално-хуманих, 23 сталешких, 5 музичких и певачких и 15 спортских друштава. У читавом културном и политичком животу Сушака, па и у менталитету и карактеру Сушачана, огледа се његов истакнути положај на крајњој западној граници Славенског југа према европском западу. Напред изложено најбољи је доказ, да је Сушак де факто привредни, трговачки, туристички и културни центар целог Горњег Јадрана, па и целог Горског Котара, а делимично и луке, да је Сушак наша најјача увозна лука, да је Сушак најјача експортна лука у целом Медитерану и према томе врло важан фактор, који је много допринео угледу и подизању наше националне привреде унутра и ван граница наше домовине. Болница у Сушаку У јесени 1931 године освећен је камен темељац за нову границу сушачке болнице у присуству тада бана господина др. Иве Перовића, сада Краљевског намесника, затим претседника града Сушака г. Ђуре Ружића и управника болнице г. др. Велимира Гутеше. Месеца новембра 1934 год. Кр. намесник г. др. Иво Перовић отворио је зграду и предао промету. Болница коју сам детаљно прегледао садржи 6 одељења и то: унутрашње, хируршкогинеколошко, очно, ото-ларинголошко, рентгенолошко и посебног апотекара са самосталном апотеком. Болница има 200 кревета. Зграда има 3 спрата и сутурен. У средини фронта налазе се класна одељења, а на оба крила општи разреди. У партеру су пријемно одељење, главна амбуланта, одељење за душевно оболеле, рентгенелошко одељење, апотека и просторије за физикалну терапију. Позади, у избоченом делу, је централна кујна. У сутурену је смештена перионица са најмодернијим апаратима за прање рубља, затим одељење за дезинфекцију заразног рубља и постељине, котлови са постројењима за гоејање зграде топлом водом, за подгрејавање кујнских котлова на пару ниског напона, котао за п!а-