Општинске новине

Стр. 284

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

да се улица Војводе Луке, која је дуга свега 200 метара вежг за канализацију. Нарочито је г. Матовић упозорио на неуређеност Малог Калемегдана и то оног дгла који иде поргд Тенис клуба. Тај део изгледа к'ао да је збиља ва Балкану и тај де>о треба дотерати јгр он изгледа као пре 50 година. Треба наредити да се бар из хигијенских разлога очисти онај смрад из тога краја, ако нема могућности да се он уреди к-ао и остали део парка. Поводом тражења појединих већника за расељавање Јатаган Мале, ПреТседник г. Влада Илић одговорио је да не постоји само Јатаган Мала, него постоје безброј таквих кућерака које треба расчистити, О том ее питању размишљало, израђени еу планови за разне типове кућа и треба утврдити колико би таквих кућа требало, шта би коштао терен и где би то требало израдити. Кад се све то утврди, онда треба пронаћи средства. Г. Крекић каже да је дуг зао друг, али кад човек хоће нешто да створи а нема наваца мора да се обрати за кргдит и да се њиме послужи. Г. Претседник је упозорио да би за почетак требало 10 до 15 милиона динара да се нешто изгради и да се предложи да ти људи полако отплаћују те куће. Тешко је почети са једном незнатном сумом расељавати један крај. Требало је и лакше је било недозволити да се изради такво чудо, да се спроводи електрично осв<етљење и водовод и да се раде путеви. Што се тиче Калемегдана г. Претседник се слаже да тај крај на који је упозорио г. Матовић изгледа ружно, али тај крај још није уступљен Општини и он збиља претставља ругло. Ради се на томе да Општинаа прими и тај део Калемегдана и предвиђен је новац за уређењг целог тог краја. Потребе Земуна, Г. Петар Марковић са задовољством је констатовао да су Земунци, који су раније имали своју засебну Општину, наишли код новог Већа и код новог Претседника на исто разумевање које су имали и код својих претставника раније. Они су примљени са пуно доброг разумевања. Г. Марковић предлажЈе концентрацију целе управе и многих институција како би се тиме концентрисао и сам рад. Слаже се са предлогом г. Кара Радовановића, да треба изједначити плате земунских чиновника са платама Београдских општинских чиновника. Г. Марковић је упозорио на извеснг потребе Оде^&ка у Земуну, а нарочито је указао на неке потребе пољопривредника земунских који чине 50 °о његовог становништва. Буџет Д.Т.О. Г. Душан Николајевић учинио је предлог да се у будуће Народно позориште ослободи плаћања електрике и воде. Г. Крекић замолио је да се питање цена карата на трамвајима и аутобусима озбиљно проучи. То се питање већ дуго проучава и требало би један пут прећи и на експериментисање. Г. Алимпије Сеничић веома похвално је говорио о радионицама Дирекције трамваја и осветље г њ(ај и о њеним стручњацима и радницима, који су успели да израде један аутобус, па и једна трамвајска кола, која

су целокупна израђена код нас. Налази да би раднике који су на томе радили требало новчано наградити. Г. Миливоје Стефановић учинио је предлог да се аванс за електричну струју у будуће зове кауција и да то не . улази као приход Дирекције трамваја, јер тај новац стварно није приход, већ треоа да буде депонован као кауција. Исто тако већник г. Стефановић предложио је увођец&е прелазних карата као и смањење цене за трамвајску вожњу, што ће несумњиво довести и до повећања прихода. И г. Миливоје Језргмовић предлагао је снижеше цене трамваја, указујући на приме'р Загреба, где су цене снижене а трамваји препуни. Г. Јевремовић тражио је да се укине и велики број зона на трамвајским линијама. За претставе Народног позоришта на свима линијама треба публику да сачека по један трамвај, који ће је после претставе одвести кући. Уместо претплатних месечних карата, г. Јевргмовић предложио је установљење бонова, који би се могли куповати и у киосцима. Г. Б. Матовић, као и г. Николајевић заузимао се да се Народном позоришту учини нека повластица за струју и воду, а ако је то немогуће онда повгћати субвенцију Позоришту од 300.000.— на 600.000.динара. ДИСКУСИЈА О ТАКСАМА. Г. Павле Кара-Радовановић предложио је да се такса за странце скине за 5 дин., но с тим да се она наплаћује и за оне који станују по приватним предузећима. Г. Др. Душан Поповић говорио је о лекарским таксама за фирму и предложио је да се лекарима такса сведе на 5°о од целокупне основне и допунске порезе. Г. Миливоје Јевремовић молио је да се нове и мање апотеке не оптерећују са истом такзом са којом су оптерећене и старе апотеке. Г. Др. Владимир Николић тражио је да се у најкраћем времену изврши ревизија таксе на фирме. Г. Боривоје Вучковић навео је да је неколико инжењера скинуло фирму само зато да им се наплаплаћује такса. Тражи да се у^прости ово питањг у административном погледу. Иначе се слаже са г. Др. Поповићем да су таксе на слободне професије велике. Г. Др. Милан Протић изнео је да целокупан износ од 2,800.000.— динара од такса треба у току буџетске године да плати укупно 9830 платаца, а то није велики износ. Што ©е тиче ревизије ових такса, предлаже да то питање проучи Финансиски одбор заједно са Одбором за таксе. Г. Гојко Новитовић потпомогао је предлог да се такое на преноћишта смање, упозорујући да гостионичари плаћају највеће таксе за електрику, за потрошн>у воде, па и таксе за фирму. Моли да ое све ове таксе ублаже. У вези са целом овом дискусијом г. Богдан Кре!кић молио је да ое подвргне ревизији цео систем прихода, при чему ће се нарочита пажња обратити ревизији трошарине, а не да се питање решава палијативним мерама.