Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 285

Г. Др. Мијушковић нагласио је да су ове таксе иеправедно оптерећење, }ер фирме нису рекламе. З61ОГ те таксе велики број лекара, око 300 њих, откааао је приватну праксу. Зато моли да се изведе једна реформа и да се ово оптерећење смаши баш у интересу буџетских прихода. Иначе лекари ће морати прибећи издавашу једне врсте збориика, где ће бити наведена имена лекара и остала обавештења, а лекари ће поскидати своје фирме. Г. Милић Сокић налази да је због тешких прилика требало прво почети говорити о буџету прихода, па онда о буџету расхода, јер је уверен да се ови овако предвиђени приходи не могу да остваре. Постоји бојазан да ое ова година не заврши са дефицитом. Расходе је требало компримир:ати до крајњих граница могућности. Сад пошто је израђен буџет расхода, онда ое мора да прими буџет како је предложен. Претоедник г. Илић одговорио је у вези појединих примедаба да су таксе смањене за 7,630.000.— и из тога ое види да се ишло на то да се изврши растерећењ1е грађана. Г. ПретоедниК предложио је да ое финансисвом одбору придодају г. Милан Стојановић, г. Таса Здравковић, г. Др. Душан Поповић г. Др. Стеван Поповић г. Миливоје Јевремовић и г. Др. Брандајс да заједнички проуче правично распоређење таксе за фирму и да учине предлог Градском већу. Г. Алимпијз Сеничић умолио је г. Претседникв да ое енергично расправи питање са Чиновничком колонијом на Вождовцу и да се на једној од наредних седница Градско веће обавести о томе. Г. др. Душан Поповић говорио је противу суме 10д 200.000.— динара предвиђене као приход од такса за лекарске услуге. У целом свету општинска куративна помоћ је бесплатна за сиротињу, док код нас Општина оеби ствара зараду од лекарског рада. Г. Богдан Крекић предложио је да се заведе обавезно изношење ђубрета у свима крајевима Београда, чиме би ое приход општински повећао, а постигли бољи резултати на пољу хигијене. У исто време г. Крекић је молио да Општина да земљиште за подизање крематоријума. Г. Др. Јован Мијушковић говорио је против тога да се у општинским амбулантама лече лица која се могу лечити и код других лекара, који су оптерећени свима дажбинама. Кад би Општина имала и најбољи кадар стручњака у тим својим институцијама, требала би да сиромашне грађане лечи бесплатно, а да имућнији плаћају више. Амбуланте треба да постоје само за то да лече сиротињу, а други нека иду тамо где и припадају. Питање запослења Бе1ограђана У име четрнајест већника г. Милан Мишкозић учинио је писмени предлог да ое Правилником за извршење буџета регулише, да се приликом постављања узимају у обзир и примају у општинску службу за стална и хонорарна места искључиво чланови Општине београдске, а да се само једним малим делом узимају у комбинацију за службу грађани из других општина и то за дневничаре. Г. Душан Николајевић говорио је против овог предлога, јер Београд треба да буде широко толер;антан и истински југословенски град.

Г. Богдан Крекић сложио се са овим мишљењем г. Николајевића. Г. Др. Милан Протић упозорио је да је чланом 7 Статута ово питањ.е регулисано, тако да под једнаким условима у општинску службу примају се првенствено чланови Општине београдске и инвалиди. Г. Драгутин Радосављевић заступао је гледиште да Општина београдска апсолутно мора примати у службу само Београђане и то старооедеоце. * Г. Др. Тихомир Симић понова је скренуо пажњу на проблем Јатаган Мале. Грађевинска сезона ое приближава и треба имати јасне погледе на ситуацију, да ое зна да ли се озбиљно мисли приступити рег шењу тога питања, односно уништавању Јатаган Мале и спремању станова, где би се то становништво сместило. Проблем основне наставе. Г. Милан Мишковић говорио је веома опширно о питању основних школа. Без добре основне наставе, ревао је г. Мишковић и смишљевог првог васпитања, не може бити напретка ни просвећености, а још мање праве просвете и цивилизације, које су главни постулати развића и благостања једног народа. Мада су досадање управе и томе питању поклањале кад мању кад већу пажњу, проблем је остао нерешен. Стање београдских основних школа данас је такво да ни мало не чини част престоници. Од 18.000 ђака, колико их данас има у београдским школама, 2/3 добија непотпуну т. зв. полудневну наставу, а има и таквих школа где ое деца три пут смењују у једним истим учионицама. Узрок је томе што се Београд за непуну деценију претворио од града са 70.000 становника у велеград од преко 250.000 становника. Пре рата у Београду је било 12 основних школа са укупно 107 нормалних |учионица. Према садашњем своме становништву требало би да има 48 школа са 428 учионица. Међутим Београд има 27 школа са свега 284 учионице. Полудневна настава претставља један монструм у основним школама, које су по овојој намени првенствено васпитне и у којима деца треба највећи део времена да проведу под стручним и директним надзором наставника. Међутим, није главна и највећа штета у еамој настави. Васпитна страна која је овде далеко важнија и претежнија, оваквим ненормалним и полутанским радом бива потпуно парализована. Гро нашег грађанства је становник београдских периферија, чиЏ су школе најгоре оптерећене и које без мало у свима одељењима имају полудневну наставу. Увиђајући да је досадашњи начин подизања школОких зграда био неефикасан, јер ое из редовних буџетских кредита и разним вирманисањима могла приновити тек по која учионица или мања школска зграда, школски одбор је учинио предлог за једновремено подизање већег броја школских зграда са укупно 140 учионица. По добивеној сагласности г. Претоедника израђен је програм, који у овој години обухвата изградњу 12 нових школских зграда и још нека назиђивања и дозиђивања на већ постојећим зградама, што би управо изнело предвиђеИи број од 140 учионица .