Општинске новине

Стр. 420

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

циљу потребних растерећења, односно смањења фискалних терета грађана, трговине, занатства и индустрије, што је све сопс1Шо 5Јпе ^иа поп за даљи развитак и процват Београда. Само, овде се мора знати освештана истина: да већи обрт са исто толико умањеном зарадом значи у ствари исте приходе. То јест: смањити терете грађана не значи смањити приходе Општине; већ на против смањити те терете значи помоћи интензивирање рада, производње и прометај а самим тим то значи и повећање прихода, који ће поуздано моћи бити реализовани, ако се досадашња бирократска служба на убирању општинских прихода реоргакизује и рационализира. У томе обимном програму комуналног рада један од најглавнијих и најосновнијих проблема, као што малочас рекосмо, јесте несумњиво проблем електрификације и то не због тога што он није решен, него баш због топа што је рђаво, наопако постављен и несрећно решен, а то се најбоље види из превисоких цена електричне енергије, воде, трамвајске вожње и свега другог, што Општина од својих грађана наплаћује. Да видимо сад у чему су узроци тога рђавог, управо најгорег решења и постоји ли могућност поправке. — Али, пре него што изложимо узроке, да не би изгледало илузорно расправљати их, потребно је да одмах изразимо своје најдубље уверење, које резултира из добро проучених чињеница, да је могућно из основа поправити садашње тешко стање Београда у погледу његове електрификације. Зато и пишемо ове редове. Узроци су дакле, прво: у производњи електричне енергије, коју има у виду двадееетпетогодишње искључиве концесије једно страно друштво и друго: у дистрибуцији те енергије, коју Општина има у својим рукама, купујући врло скупо електричну енергију од тога друштва и иродајући је, наравно још скупље, својим грађанима, у својој потпуно нерационалној режији. Аналитички сада да испитамо и један и други узрок, па ћемо потом учинити потребна упоређења наших, општинских цена електричне енергије са ценама у већим местима наше земље и (иностранства, како би, на тај начин, потпуно објективно и на основу позитивних чињеница дошли до фактичног стања ствари и дали јасни и реални рељеф овога важног питања. Први и основни узрок јесте дакле у производњи електричне енергије. Ту производњу добило је, као што сви знамо, једно страно друштво, под именом „Снага и Светлост", на основу једног уговора, о чијој ће правоваљаности дати своју реч Анкетни одбор, који се специјално тим питањем бави на основу одлуке Градског већа. По томе уговору Општина даје Друштву у двадесетпетогодишњу искључиву конц^сију поди-

зање и погон нове електричне централе, радн снабдевања Београда електричном енергијом. Да видимо за један час, како стоји ствар са тим уговором. Но, то ћемо ,учинити само под условом, да се не замери писцу ових! редова, што се као инжењер упушта у расправу постављеног чисто правничког и законског питања. Уосталом: незнање Закоца никога не правда, па и неправници морају знати, хтели-нехтели, законске прописе бар оних питања, која расправљају. Дакле, уговор је закључио и потписао 1 у име Општине сам г. Милош Савчић, тадашњи њен претседник. Међутим у одборској одлуци стоји, да је за то овлашћен општински суд, а општински суд никаквим својим решењем није то своје овлашћење пренео на претседника, (јер то, уосталом, по закону није ни смео, ни могао; а, кажу, није ни хтео), — па је према томе тадашњи г. претседник потпуно неовлашћен закључио и потписао тај уговор и то без тројице одборника, који би по тадашњем Закону о општинским буџетима, (чл. 14), имали да премапотпишу један такав правни акт Општине. Ради боље илустрације ваља овде истаћи: да је поменута одборска одлука (онаква каква је обнародована у „Општинским новинама") у својим тачкама под 1. (за електричну централу) и под 2. (за зајам), садржавала искључиво овлашћење Суду; а, утачци под 3 дато је јасно овлашћење претседнику да може у име општине само потписивати менице или бонове и обвезнице, које служе као подлога зајму. Међутим је г. претседник не само поступио по своме овлашћењу под 3., него је потпуно неовлашћен, сам закључио и послове под 1. и 2. односне одборске одлуке. Потребно је овим поводом, ради личног осведочења, — јер је ствар невероватна, прочитати заглавља и уговора о електричној централи и уговора о зајму, у којима је неверно написано да је именовани претседНик опуномоћен том и том одборском одлуком, и одмах затим прочитати ту исту одборску одлуку, па ће се јасно видети: прво, да је неверно стављено у заглављима тих уговора да је „претседник опуномоћен" и друго, да је г г претседник у истини неовлашћен закључио и један и други уговор. Та три документа т 11а§гап1 ;1 утврђују то дело тадашњег претседника и према томе такви уговори правно не обвезују Општину, јер их је неовлашћено лице закључило. Поред тога тадашњи г. претседник је саопштио одбору садржину тога уговора тек после три и по месеца. Одбор дакле није решавао ни о једној клаузули уговора. Међутим мимо предњег општег овлашћења отитинском Суду, чак и да је Суд тај уговор склапао, ипак је тај уговор имао бити по закону претресен и усвојен у свакој својој клаузули од стране