Општинске новине

Већничка трибина Инж. Мидић М. СоКић

Једно зћивотно питање Београда

„Секција Градског већа града Београда за штампу и културну пропаганду (Уређивачки одбор) на својој седници од 5 јуна 1936 г. одлучила је, да у часопису Београда, „Београдским општинским новинама", установи Већничку трибину као сталну рубрику. У већничкој трибини објављиваке се сви написи и предлози векника града Београда по комуналним, социјалним и урбанистичким, финансијско - привредним, културним и другим актуелним питањима из многобројних проблема подизања наше престонице и изграђивања што бољих и што културнијих услова за живот њенога грађанства. Уредништво часописа Београда „Београдских општинских новина", уверено је да ће сви градски векници града Београда, којима на срцу лежи добро Београда и његовог свестраног просперитета сарађивати ни већничкој говорници. Она треба да буде спона између Општине и широких редова београдског грађанства. Већничку трибину отварамо прилогом господина инж. Милића Сокића, дугогодишњег већника града Београда и једног од најбољих иознавалаца свих комуналносоцијалних, иривредних и урбанистичких проблема БеоГрада. Секција Градског већа за штампу и културну пропаганду (Уређивачки одбор) са седнице од 5 јуна 1936 год Одзивајући се љубазном позиву мојих поштованих другова из редакционог одбора овог одличног часописа наше општине, чини ми се, да ћу томе позиву најбоље одговорити ако, и са ове већничке трибине, поред оне у већничкој дворани, још једном проговорим о једноме неоспорно најважнијем, управо животном питању Београда и његових грађана, а то је о питању електрификације БеоГрада. У сплету многоструких комуналних проблема Београдске општине, питање електрификације је основно, јер од његовог рационалног и здравог решења зависи развитак и напредак свеколике радиности и материјалне културе Београда уопште; а посебно и специјално, од тога решења зависи не само развитак и просперитет, него и опстанак бео1радске индустрије и савременог занатства, које Је засновано ,на електричном погону. Ради процене тих констатација треба само осмотрити привредни живот Београда у току последње деценије, па видети да се Београд, на жалост, све више своди на град пауперизованог чиновништва и да у њему постепено замиру трговина, занатство и индустрија, која очигледно бежи из Београда тамо, где су 3|а рад повољнији услови.

Услед тога се на целој линији привредног живота Београда осетно спустио ниво приватне иницијативе, приватног замаха и продуктивног рада, па самим тим се ограничила, на најм1ању меру, и могућност упослења и зараде, те сви, који траже хлеба, — немајући куд, јуришају, тако рећи, на брод државе или општине, ^оји је и иначе преоптерећен... У таквој једној тешкој ситуацији, битне смернице наших комуналних напора треба да су: да створимо услове рада и зараде, да Београду повратимо његов ранији ирестиж, да га учинимо не само политичким него и привредним и културним центром наше земље; да његовим житељима омогућимо јевтинији живот, а привредницима свих грана да пружимо најповољније услове и у погледу производње и у погледу нормалног промета добара. Једном речју: да повратимо Београду оно што је био у срећној и златној Краљевини Србији и што он, по своме еминентном географском положају, кроз све векове, треба да буде.

Инжеље'р г. Милић Сокић, градски већник и претседник Фонда за стварање и одржавање 1 радничких установа у Београду

За такав један опсежни програм рада потребно је да и Општина учини своје; то јест, да у свима својим гранама изврши радикалне, фундаменталне реформе, првенствено у општинским привредним нредузећима — ради рационализације рада, и могућности давања грађанима основних животних и радних потреба по најнижој цени; па затим у привреднофинансијским гранама: у трошарини, таксама и дажбинама, — да изврши нужне реформе у