Општинске новине

Уметничка хроника

ИзлоАба француских сликара у музеју Ннеза Павла

У Музеју Кнеза Павла, отворена је свечано, у присуству њеног врховног покровитеља Њ. Кр. Вис. Кнеза Намесника и једне одабр.ане позване публике, Изложба еавремених француских сликара. Та изложба, коју је приредио Музеј кнеза Павла, претставља један уметнички и културни догађај од особитог значаја. Она је прва приредба те врсте у нашој престоници где смо, све до скора, само ретко и оказвонално имали прилике да видимо по које дело, који пример модерне француске уметности, о којој су, услед тога, сви они што случајно још нису доспели до Париза могли да створе себи само неку ман>е или више сумарну и посредну претставу. Ова угледна, богата и зналачки пробрана колекција модерних француских слика даје сада и овде, у Београду, могућности свакоме да уђе и дубље у ту материју и да упозна, у главним потезима, суштину, стил и смер данашшег француског сликарства. Јер имамо ту, одиста, једну репрезентативну колекцију: 109 радова од једанаесторице модернпх париских мајстора, оних који су у току последњих тридесет година спровели једну смелу и сјајну, генијалну обнову сливарства и чији су рад, пример и концепција модерног сликарства победили и постали меродавни не само за Француску, већ и за цео цивилизовани свет, за свуда где се стреми за еманципацијом, за ослобођењем од штурих, мртвих традиција и за свежим, чистим, идеолошки непомућеним модерним уметничким стварањем. Ту су Пјер Бокар, Жорж Брак, Едуард Вијар, Андре Дејрен, Мари Лорансен, Анри Матис, Амедео Модиљани, Пабло Пикасо, Жорж Руо, Динсаје де Сегонзак и Морис Утриљо — заступљени, сваки са по десетак или и више сјајних, импозантних слика — и ми, најзад, не читамо више њихова имена само штампана, по новинама, часописима, каталозима или књигама, испод неке тмуре мале репродукције, већ, ето, свечано исписана, хитрим и аутентичним потезом кичице, у углу њихових драгоцених платна чије нам жарк1е, раскошне боје, смеље, полетне линије и чудне фигурације сугестивно казују дух и тајну модерног живописа. Изложба је смештена у оним угодним, ведрим дворанама другога спрата Музеја где ое иначе налази галерија наших и страних модерних сликара. Ови су сада уступили своје место својим француск:им колегама чији се живо бојадисани таблои веома ефектво ређају п^о једноставним светлим зидовима, дуж готово целог фронта зграде.

У велимој средњој дворани имамо као неку синтетичку увертиру, састављену врло срећно, од појединих најзнаменитијих радова свих излагача. Падају одмах у очи две-три од оних тако особених кјубистичких мртвих природа Жоржа Брака, оних чудно стилизованих агломерација од мандолина, гитара, бокала, боца, чаша, музичких партитура, јабука, крушака и другог воћа, у чију херметичну апстрактност и строгу, геометриеки конструисану компенетрацију облик|а н волумена само штедри и зналачки колорит уноси емоције и неке деликатне чулве сласти; — затим неме жарке, пламтеће колористичке визије Пикасоа, у оштрим чистим бојама, кроз чије се смеле композиције и девомпозиције утварно привиђају женске главе, груди и разне друге форме и фрагменти тела; — један диван витак женски акт топлозагаситог инкарната од Модиљаниа; један Матисов „Отворен прозор" са сањалачки ведрим и далеким изгледом на нејку смирену плажу у стсричво-меким бледим, сивим, плавичастим и шампањским тоновима; — неколико гиздавих, блештавих ентеријера, са финим монденск'им фигурама од Вијара; — жарк|а и тававо треперећа плат.на Бонара: „Крпари" са својим претрпаним таљигама у магловитој прасиозорсмој атмосфери, и један велики и раскошни ентеријер са једвом дражесном, изванредно топло и флуидвО) колорисаном женском фигуром пред светлим прозором, крај једног пенасто мевог букета сенчастих модрих авемона ;— ту су и два магистрална варошк]а мотива Утриља у чудеено меком крем, бисерно сивом, бледо плавом и танано зеленкастом колориту; — даље један крупан и гует букет „Пољског цвећа" у пастозним, можда и помало тешЉм, смеђим, браун и црвенкасто-жутим бојама од Дефена — и најзад, неколико од оних чудних, као соком цвећа или воћа, маланих, кокетних и носталгичних лепотица Марије Лорансен које, чини се, да зачуђено и збуњено оклевају између салова и бајке — минуле, па ипак вепролазне бајке Гијома Аполивера. У следећим дворанама налазимо већ читаве мале колекције од радова тих сликара. Одмах прва десно посвећена је сва Пик'асоу чије се малочас већ нагла;шени лајтмотив развезује овде, у деоетак' пространих: платва, још шире и сонорвије. Поново, већином, неке велике, џиновске женске фигуре виђене и дате у веким чудним и зналачким деформацијама, лирски, патетично и декоративно („Девојка са огледалом", „Сан", „Нага жева у црвеној фотељи", „Жена која чита", „Жена са мандолином"), али крај њих и мотиви као „Крлетка", „Отворен прозор" и „Бокал и воће на I