Општинске новине

Позоришна кроника

Две домаће и две стране премијере

Владимир-Велмар Јанковлћ: ,,Државни непријатељ број 3" У једну сасвим другу средину и атмосферу, драмски узбуркану и напету, романтичну, па ипак и веома савремену, увео нас је нови комад г. Владимира Вглмара-Јанковића: „Државни непријатељ број 3". Једна епизода актуелне историје која ее одиграва у некој неименованој јужноамериканској држави где бесни револуција, где неки идеалистички родољубиви побуњеници воде огорчену борбу противу једне корупционистичке котерије што држи власт •и противу једног још страшнјијег непријатеља и тиранина: једног моћног међународног капиталистичког друштва што је бацило око на богате петролеумске изворе те землие и ради тог свог интереса ту потпирује политичке страсти и изазива трзавице и нереде. Борба за власт и борба за слободу, за право, за благостање народа, за спас народа; чудна, фантастична, па ипак тако свирепо-раална економско-пол1итичка борба, — борба за пе-тролеум, од којег зависи опстанак, судбина једне земље. Генерал Кастро, односно, пошто се он већ повувао, његова три сина воде ту благородну борбу. Двојица од ових, међутим, заробљени су и стрељани, још у почетку комада, к.ао „државни непријатељи". Остаје тако само трећи, Том Кастро — „државни непријатељ бр. 3", прави јунак драме. Овај је, у почетку, научник, физичар воји, као такав, радећи у својој лабораторији, хоће да вористи својој ошаџбини. Али не дају му прилике, догађаји — и он се, напрасно, преображује у смелЈОГ и сјајног народног вођа, револуциоварног генерала у великом каубојском шеширу и живописној црвеној кошуљи — какве носе и његови доглавници — и почиње његова узбудљива, романтична трагедија. Трагедија, у току које „Том осветник" изводи грандиозне подвиге, обара трули режим претседника Бланка, спасава земљу и постаје њен шеф — заплићући ое, узгредно, још и у једну помало књишки оентименталну и кобну љубавну идилу — да би најзад ипак подлегао тамним махинацијама оног разбојничког експлоататорског друштва, од којег спасава своју отаџбину само на тај начин што, помоћу једног тајанственог, одиста америкавског механизма,, спаљује оне чувене петролеумске изворе, док он сам гине, херојски, прорешетан револверским метцима свога језовитог противника, агента Фишера. Та фабула потсећа, својом замишљу исто као и целим својим узбудљивим и ефектним запљетом, на извесве омиљене пустоловске американске филмове. Али то занимљиво филмско шаренило и романтично

вомешање стварно су само спољва театрална монтажа, спектакл или оркестрација, кроз коју, врло јасно продиру и сасвим други тонови: алузије, опомене и инвективе, жарке и горке, што одиста не долаае више из оне фиктивне јужноамериканске ав|антуре, већ из једног врло реалног и интимног доживљаја, искуства и размишљања. Главна занимљивост и заслуга „Државног непријатеља бр. 3" је у томе што нам он презентира једну озбиљну, из горућих временских питања и проблема црпену садржајност у једној живописвој, имагинозној, или, рецимо баш, и филмски-сензационалној одори чији праскави блесак угодно прекзда тмуру монотонију оног, ,у нашој драми, од веког врем.ева, већ оасвим шаблонизираног, а у битноме, већ и од почетка неистинитог „реализма" или „веризма". Комад је, у стилизованој р.ежији редитеља г. Шеста, игран живо и са веким романтичним полетом. Г. Никачевић је својом питорескно-јуначком крвајцијом благородног „Тома осветника" дао сходни оснојзни и доминирајући тон целој претстави. Демонски цинични и нервни Фишер г. Златковића и масивни, сочног, опорог хумора пуни Коло г. Раденковића секундирали су му снажео и ефектно. Г. г. Д. Милутиновић, Гошић, Богић, Антоиијевић, П. Пегровић, Старчић, Величковић, Живановић, Васић, Хет и остајли дали су рељефа и акцента разним, многобројним, мањим ролама. Г -ђа М. Поповић извела је интелигеитно и укусно њеном темпераменту ве одговарајјућу улогу бизарне и трагичве Анабеле, док је г-ђа Урбанова као Инес дала једну фигуру од пикантне егзотичне дражи. Никола Јовановић: ,,Кошава" {„Палилула гори") Оригинална домаћа премијера, „Кошава" („Палилула гори") од г. Николе Јовановића, довела нам је опет један комад из нашег савременог београдског живота, чак и — као што то већ и наслов назначује — из једног специјалног дела, из једне нарочите средине наше престонице: из Палилуле. Писац је узео једну мрачну, бруталну породичну трапедију каква се стварно могла одиграти међу примитивним старинским! људима тога кварта и приказао нам ју је, реалистички, у пуној њеној суровости. Ради се о старом палилулском богаташу и кајишару газда-Бибићу који, крај својих осталих гадости — хајдучка грамжљивост, најпрљавији тврдичлук, дивљачка свирепост и криминална префриганост —, гаји у својој отровној души још и једну зверску мржњу на свога јединца сина. Овај, необуздан, плаховит и склон бруталности — то је крв Бибића -—, али поред тога, ипак, ие лшпен и