Општинске новине

4

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 437

јединих питања долазе у обзир, већ има да се стара и за јединство управе уопште. Ово се тиче напосе општинских буџета и завршних рачуна, који се не могу одвајати од општег државног надзора, јер баш код буџета и код његова реализовања по завршном рачуну, долази у пуном обиму до изражаја цела управна и самоуправна делатност општина." У случају да се овај конкретни предлог Савеза градова о концетрацији целокупног државног надзора у самоуправном одељењу Министарства унутрашњих послова прими и озакони једним новим параграфом у VIII одељку овога закона, биће потребно да се сходно смислу измене и сви остали прописи који су са њим у вези. Ми смо лично још у нашој књизи „За комунални преиорођај" предлагали ову неопходну концетрацију државног надззра, која ће посао надзора над градским самоуправа олакшати, убрзати и стручно продубити... § 143 нормира правна сретства против одлука градског већа и претседника градске општине. Многи градови замерају да су рокови за жалбе у § 143 прекратки т.ј. сувише скраћени (на 8 дана). Град Петровград, Бања-Лука и Сарајево умесно предлажу да се ти рокови повисе бар на 15 дана, аналогно управном поступку. Град Нови Сад предлаже да се правна сретства, жалбе (по § 143) против одлукај градског већа и против одлука претседника градске општине (у пословима из § 89) подносе Министру унутрашњих послова а не бану као надзорној власти. Тиме би употреба правних сретстава била скраћена, па би, можда,. отпала и могућност тужбе управном суду. Зато се ми не бисмо могли сложити са овим предлогом. Град Вараждин истиче нејасност прописа § 143, нарочито у погледу активне легитимације за право жалбе, односно приговора, па закључује: „Активна легитимација на жалбу, одно-сно приговор, није у закону довољно прецизирана. Према садашњој стилизацији § 143, постоји активна легитимација само за закључке којим је неко лице појединачно, лич!но тангирано и жалба против закључака ,,опште природе". Који је закључак „опште природе" то је врло растегљив појам. Примјерице: додељивање убошке потпоре извјесном лицу је по својој вањској форми закључак појединачни, а у ствари он може бити опште природе, као н.пр. због тог додељивања убошке потпоре жалба на евентуално безразложно оптерећење градских финансија. Зато би, можда, било сходно да се у законски текст нормира: „да против закључака градског већа опште природе, као и против закључака којим се градској оШитини намеће неки терет, има право жалбе или приговора сваки члан оиштине." Тиме би се

само појачала контрола општинске заједнице над њеном управом. Савез градова учинио је још један умесан предлог за допуну § 143: „За жалбу против одлуке градског већа није у § 143 одређен рок, па се предлаже ова допуна: у ст. I § 743 између речи „може се" и „изјавити" умећу се речи: „у року од 15 дана"... У прелазним наређењима, поред §§ 159, 160 и 161 — о којима смо већ врло обилно говорили — потребно је изменити и допунити 觧 149 и 154. Они градови који су до сада вршили целокупну надлежност у пословима опште управних власти првог степена траже измену § 149, односно нормирање прописа којим ће им та надлежност остати и даље. По саслушању свих градова, конгрес Савеза градова учинио је следећи предлог за измену § 149: „За градове ко]и су до сада вршили целокупну надлежност у пословима првостепених опште-управних власти, требало би у закону предвидети да им та надлежност може и даље, остати ако сами изјаве да то желе, јер су је и до сада вршили на задовољство и свога грађанства и надзорне власти. Таквом решењу нема запреке, у смислу т. 3 § 89. Уједно би требало продужити рок за евентуални пренос таквих послова на среске начелнике, јер се садашњи рок није могао одржати. Зато се предлаже ова измена: почетак друге реченице § 149 мења се те има да гласи: „Ти иослови, у колико не би били на захтев појединих градови остављени у њиховој надлежности у смислу ст. 3, § 89, пренеће се у року од две године по стуиању..." итд. (Даље као у закону.) Допуну § 154 тражио је град Нови Сад у смислу детаљнијег нормирања питања старатељских власти (сиротињских повереништава) коју дужност врше, нарочито у Савској ба4 новини, градови... Као што смо до сада више пута констатовали, Закон о градским општинама има врло много празнина и недостатака. То је, поред осталога, знак да је у законодавном одбору тадање народне скупштине рађен брзо и без довољно студије; нарочито, да је стваран без стручне сарадње најпозванијих фактора из редова градских претставника. (Најзад, није ни тајна да је првобитни пројекат Министарства унутрашњих послова, који су израђивали неоспорно стручни референти, био много бољи, савременији па и слободоумнији, али је реакционарношћу појединих чланова законодавног одбора тадашње Народне скупштине у многоме погоршан!) Од свих празнина једна је највећа и најзначајнија, а то је свако осуство законског нормирања социјалних дужности градова.