Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 439

старање дали петнаест пута мање него што су у току исте, 1933 године, потрошили за административно-канцеларијске расходе! Шта су, на пример, наше градске општине предузеле на остварењу једног програма комуналне дечје заштите? Скоро ништа! Сем похвалних примера десетине већих или напреднијих наших градова, на челу са Београдом, Загребом и Љубљаном, која н. пр. даје 33°/о од свога целокупног социјалног буџета на дечју заштиту, остали градови и вароши чине врло мало, а често ни мало на пољу дечје заштите. Једном службеном анкетом, извршеном у 1934 и 1935 год. утврдили смо, да 31 °/о од свих наших градских општина немају ни засебан одељак за заштиту деце, или ма какве дечје установе, нити каквих било градских уредаба, правилника или прописа за здравствену, правну, материјалну или моралну заштиту деце. На истом нивоу налази се у већини наших градова и комунална станбена политика, и општинска антитуберкулозна акција, и градска апровизациона делатност, и културно-социјална активност итд... У интересу широких маса радног грађанства, социјална политика наших градских општина мора се регенерисати и оживотворити! Зато је неопходно да се социјалне дужности и законом предвиде као обавезне, а не као факултативне дужности; да им се увек обезбеде довољни материјални кредити, и да се осетним законским санкцијама спречи намерно или ненамерно саботирање њихово. Фраза у садашњем закону „и старање о другим социјалним дужностима" значи много за једну културну и ооцијално-формирану свест; али у исто време не значи ништа, апсолутно ништа, за оне који немају ни нормално прегнуће, а камоли хипериницијативу за општи и комунални напредак! Ми смо за највишу и најширу градску самоуправу, ми смо за пуно респектовање принципа универзалнссти њене компетенције, али смо :и зато, да се нова напредна и културна стремљења социјалне политике градских општина морају учинити обавезним (поткрепљена снажним казненим санкцијама) и брзо изводљивим у практичном животу градских општина. Ако се законом учини обавезном социјална акција градских управа и самим тим она изаузме испод суспензивног вета — ма с које се стране он примењивао — градови ће отпочети један нов живот и снажан културни, привредни и социјални полет, размахнуће крилимз просперитета кроз целу Југославију. Кад је већ реч о социјалном програму градске управе требало би овде рећи шта се има разумети под социјално политиком градова и где је граница између социјалне и комуналне политике. Али, како смо у нашем предавању-реферату о социјалним дужностима градских општина, одржаном на Конгресу Са-

веза градова у Новом Саду, изнели детаљно шта је социјална политика градова, то не желимо да се овде понављамо. По питању где је граница између социјалне и комуналне политике, питању које су нам ових дана поставили многи градови, подвлачимо да у ствари ту нема никакве битне есенцијелне разлике. Разлика је само у обиму и степену рада. Она је квантитативна. Један исти проблем може да буде и социјалног и комуналног карактера у исто време. Погрешно је у основи својој оно у нашим градовима укорењено схватање, да се под социјалном политиком имају разумети само најуже каритативне дужности једне Градске општине, јер каритативна је акција само један од многобројних видова социјалне политике. Када је једна акција на побољшавању и подизању животног стандарда Грађана општа и није везана за један најужи локус, онда се н.пр. то назива социјалном политиком*) Градске општине!... О социјалним дужностима градских општина морала би се у измењен и допуњен закон нормирати читава једна нова глава, нов одељак од најмање 10—12 параграфа. Ову би законску главу требали да израде Савез градова уз сарадњу Министарства социјалне политике и народног здравља и најистакнутијих друштава координиране приватне иницијативе: Југословенске уније за заштиту деце; Југословенске лиге против туберкулозе; Ложе трезвености; Друштва за чување народног здравља; Радничких комора итД ; . Ми смо већ израдили основу и тога одељка Закона о градским општинама, али, не познавајући размере које ће држава бити вољна да да овој највакнијој мисији градских општина, ми се за сада уздржавамо од објављивања те израђене основе. Објавићемо овде само два параграфа из исте, који би могли ући као допуна важећем § 88 З.ог.о.: § Претседник Градске општине дужан је да у споразуму са Градским већем изради миниманалан проГрам социјалних и комуналних дужности. Тај се проГрам мора иг.радити за цео четвороГодшињи период трајања изборног ман-. дата Градских орГана, али се има доиуњавати сваке Године најдаље До 7 фебруара. Допуњени минимални проГрам за односну Годину Грид 1 ска општина гиаље једновремено са пројектом буџета непосредно Самоуправном одељењуМинистарства унутрашњих послова на преГлед и одобрење. За одобравање минималноГ програма социјално-комуналних дужности, као и предлоГа

*) О томе питању види детаљније у нашем делу „Наши социјални проблеми", одељак „Суштина социјалне политике " (издање књижаре Геце Кона 1932 год. стр. 352 + XVI. Цена 60 дин.)