Општинске новине

5*

Др. Бор. Д. ПетровиИ. прабни референт Дир. Држ. жељезница — Београд

ИадлезЈсност општинсћих судова за расправу грађансћих спорова

1) Ступањем на снагу грађ. парн. пост. за целу државу од 1929 године укинути су сви прописи ранијих грађанских поступака, те је постављено питање о надлежности општинских судова за расправу грађанских спорова увредности до 500 за покретне а до 200 динара за непокретне ствари, за које су спорове били надлежни ови судови. Како је нови грађански парнички поступак завео суђење среских судова за горње спорове назвавши тај поступак маличним поступком, то је било, надаље, спорно, ко је надлежан да решава по овим споровима: да ли срески судови или општински. То је питање донекле решено чл. 7 Уводног закона за грађански судски постуапк, али ипак је код судова ово питање остало отворено и спорно. Да би се решило постављено питање о надлежности за решавање о маличним стварима (багателни спорови), један суд у унутрашњости обратио се преко Министарства правде на Касациони суд у Београду, тражећи да овај донесе начелну одлуку да би у будуће ово питање било рашчићено. Ми ћемо овде изнети цео ток око доношења одлуке Касационог суда и на крају ћемо изнети саму одлуку, као и наше примедбе на исту. 2) Тако, срески судуместуО. писмом својим С.Бр. 317/35 упућеном Министарству иравде навео је следеће: „Молим да Министарство правде на основу § 22 т. 3 Финансијског закона, за годину 1934/ 35 затражи одлуку Касационог суда о следећим питањима: Док Министар правде не донесе уредбу по т. 7 одељак II Уводног закона за Закон о; судском поступку у грађанским парницама и док та будућа уредба не добије обавезну снагу, који суд је надлежан за спорове из оквира раније стварне надлежности општинских судова! Да ли се у међувремену примењују прописи из § 6 старог грађ. парн. пост. и чл 15 уредбе о убрзању рада из 1921 г. или се примењују прописи из новога гр.п.п. по којима је срески суд надлежан а) с обзиром на вредност од 500 динара и б) без обзира на вредност за спорове о пољским службеностима. Да би се питање потпуно решило одлука Касационог суда треба да осветли следећа пи-

тања: 1) Постоје ли општински судови у смислу § 1 Закона о уређењу редовних судова или постоје општине као управне јединице, које по § 144 Зак. о општинама привремено врше судску власт по старим процесуално-правним прописима! Да ли чл. 7 одељак I мисли на општинске судове одвојено од управне власти, које предвиђа § 1 Закона о уређењу редовних судова или чл. 7 мисли и на општинске управе које су по § 144 Зак. о општинама привремени вршиоци судске власти! 2) чл. 2 уводног закона за гр.п.п. изрично укида све старе процесуално-правне прописе о предметима нормираним новим гр.п.п. нису изузети прописи § 6 старог гр.п.п. и чл 15 уредбе о убрзању рада — дакле и ови су прописи укинути изричним наређењем чл .2 уводног закона. Може ли се узети да је чл. 7 од I уводног закона у пркос наређења израженог у другом одељку истог параграфа, прећутно продужена важност § 6 гр.п.п. (старог) и чл. 15 Уредбе о убрзашу рада! Прећутно продужење важности старих прописа значи решење колизије старих и нових прописа. Да ли схватање о прећутном продужењу важности старих прописа не води сасвим нелогичном поступку: да стари закон укида нови закон. Овакву нелогичност законодавац сигурно није хтео, а из тога се закључује, да није прећутно продужио важност старих прописа, који су у колизији са прописима новог гр.п.п. 3) ако остаје (прећутно продужена) надлежност општинских судова, да лИ је исто тако прећутно продужена важност т. 4 § 5 Закона о установљењу среских и окружних судова на територији Београдског апелационог суда и једног дела територије Апелационог суда у Скопљу од 26 XI 1929 год. по коме је срески суд другостепена судска власт према општинским судовима, ма да је § 5 поменутог закона ограничена његова временска важност! Који се прописи примењују у другостепеном суђењу код Среског суда — да ли прописи старог или прописи новог Законика о судском поступку у грађанским парницама! 4) Ако је срески суд у првом степену пресудио ствар из оквира надлежности општинских судова, да ли је то повреда закона означена у § 571 тач. 3 и 6 или се општински суд, чије