Општинске новине

Стр.

448

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

устројство и надлежност одређују стари прописи, сматра као редовни суд! Ово питање је везано са питањем под 1) да ли постоје и какви општински судови! Да ли се из разлога ненадложности може нападати одлука среског суда донета у првом степену о предмету аа које је надлежан општински суд! 5) Без обзира на постојаље и надлежност општинских судова да ли је срески суд снагом прописа у § 44 тач. 1 и 9 новога гр.п.п. надлежан да суди: а) с обзиром на вредност за спорове до 500 динара вреднссти (§§ 543—547 гр.п.п.) и б) без обзпра на вредност за спорове о пољским службеностима. Надлежност среског суда може, на име постојати упоредо са надлеж.ношћу општинског суда. 3) Министар правде актом својим од б XI 1935 год. Бр. 110406 доставио је горње писмо Касационом суду и тражио да суд оцени: да ли има места доношењу начелне одлуке опште седнице Касацисног суда по питањима наведеним у акту среског суда у месту 01, а у смислу § 22 бр. 3 под 2 Финансијског закона за 1934/ 35 годиНу. Касациони суд нашао је да има места доношењу начелне одлуке по истакнутом питању па је донео следећу начелну одлуку: И пбсле ступања на снагу Законика о поступку судском у Грађанским парницама оД 73 јула 1929 год. па све до доношења уредбе о општинским судовима по чл. 7 ~гр'Жм. на територији Србије, односно на правном иодручју Касационог суда у БеоГраду постоје општински судови са искључивом апсолутном надлежношћу прописаном у § 6 Закона о поступку судсхом у грађанским иарницама од 20 II 1865 год. у вези са чл. 15 уредбе о убрзању радсц код судских и иследних власти од 1 22 јуна 1921 год. а судски поступак пред оТСштинским судовима за то време је онај из главе I Грађ. суд. Еост. од 1865 год . За исто време важи и даље и пропис § 5 тач. 4 Закона о уређењу среских и окружних судова о правним лековима с тим, да и судови правних лекова поступају по старом поступку. По § 22 бр. 3 под 2 Фин. зак. за 1934/35 ова је одлука обавезна за суу дове. У образложењу предње одлуке Касациони суд вели: „Општински с удови као судови за багателне ствари, постојали су пре доношења Закона о уређењу судова редовних (З.У.С.) од 18 јануара 1929 године и Грађанског парничног поступка (Гр.п.п.) на великом делу државне територије Југославије са одређеном надлежношћу. На територији Србије и Јужне Србије они су своју основу имали у Закону о општинама од 1903 године. Водећи рачуна о тој чињеници, нови Закон о уређењу редовних

судова у §§ 1 и 102 предвидео је и за будућност општинске судове као посебне, са извесном надлежношћу у грађанским парницама. У сагласности са овим и Уводни аакон за Законик о Грађанском парничном поступку од 9 јула 1930 год., чијн је чл. 2 прописао укидање свих закона противних Гр.п.п. од дана добијања обвезне снаге у колико они нису Уводним законом (У.Гр.п.п.) остављени на снази, предвидео је у чл. 7 за општинске судове тамо где су они пре њега постојали да остану и даље („за сада") с тим да ће се уредбом Министра правде довести у сагласност са новим Гр.п.п. њихов састав, надлежност и поступак. У Гр.п.п. дакле као закон доцнији по постанку од Гр.п.п. прописујући време обавезне снаге овога, у исто доба, изузетно од одредбе свога чл. 2 прописује и остајање на снази |општинских судова. Питање је какав значај и домашај има тај пропис о постојању општинских судова! Логички тумачећи тај израз он може значити само непрекидност у вршењу њихових функција, у вези са досадашњим стањем. Тај континуитет у раду општински хсудова једино је могао бити у намери и вољи законодавца који, и ако је мислио на општинске судове са новом организацијом, надлежнушћу и поступком, није укинуо, већ је изрично задржао и дотадашње општинске судове као такве, где су већ постојали. Изразити се о њиховом остајању а не допустити им никакве функције за прелазно време доношења уредбе о њима, па било пре или после добијања обавезне снаге Гр.п.п. било би једна недоследност и нелогичност која се, нарочито у истоме законском пропису, код законодавца при тумачењу закона не може; претпостављати. Питање о саставу општинских судова до доношења о њима Уредбе према чл. 7 У.Гр.п.п. не псставља се. Оно је решено у § 144 Закона о градским општинама који имају да важе у том погледу за све време до доношења поменуте уредбе, којом ће им се дати друкчији састав. Питање се поставља само: како ће општински судови за прелазно време од добијања обвезне снаге Гр.п.п. па до доношења уредбе о њима, вршити своје функције: каква је њихова надлежност и какав поступак! Одговор на ова питања може бити само један. Наиме док се Уредбом нова надлежност и поступак не пропишу, функционисање општинских судова има да буде по досадашњим прописима како до Гр.п.п. тако и после њега. У.Гр.п.п. који је у чл. 7 одржао у животу општинске суовде и до доношења посебне уредбе 0 њима без обзира да ли ће то бити пре или после добијања обвезне снаге Гр.п.п. — одржао је у исто време и ако не изрично, и главу 1 г.с.п. од 1865 год. са прописима о надлежности и поступку општинских судова, као и односне одредбе Уредбе о убрзању рада код суд-