Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 449

ских и иследних власти од 1921 год. За, пИтање надлежности општинских судова § 102 З.У.С. и изрично истиче задржавање иа снази ранијих прописа о њиховој надлежности и после њиховог ступања у живот и добијања обвезне снаге. И ако по § 117 З.У.С. пропис § 102 добија обвезну снагу тек после ступаља на снагу и Гр.п.п. то је у шему, у погледу надлежности општинских судова, још јасније изражена воља законодавца да општински судови врше своје функције по прописима старих закона и иосле добијања обвезне снаге Гр.п.п. све до доношења о њима посебне уредбе. Из тога даље излази да су као и до Гр.пш. општински судови за предмете који су им старим законима дати у надлежност искључиво надлежни, иа то важи, поред осталог и за пољске службености, чл. 15 Уредбе о убрзању рада. Истина је да се одржавањем континуитета у раду општинских судова на овај начин долази до стања да, Гр.п.п. за остале грађанске парнице, важи за парничне ствари из 1 раније надлежности општинских судова и Г.С.П. од 1865 год. што се појављује као законска аномалија. Желети је, наиме, да буде што пре донесена уредба којом ће се одредити нов састав, изједначити поступак и разграничити надлежност општинских судова од оних редовних судова, по З.У.С. и Гр.п.п Међутим, све док се та уредба не донесе морају се примењивати одредбе старих закона о надлежности и поступку општинских судова. Уосталом, овакав исти је случај и са изборним судовима за деобу задруга, за које су по § 22 Финансијског закона за 1934/35 год. задржане на снази одредбе Г.С.П. од 1865 и Уредбе о убрзању рада, све до доношења закона о породичним задругама. Разлика је између ова два случаја само у томе што је за остајање обвезних изборних судова за деобу задруга, у недостатку других одредаба била потребна изрична одредба Финансијског закона, што за општинске судове, поред и после прописа чл. 7 У.П.П није било потребно. Горње тумачење слаже се и са данашњим стварним потребама, јер се њиме постиже и растерећење од багателних ствари среских судова, којих на подручју овог Касационог суда и иначе има мало и с мањим бројем судија. Треба само још додати да, поред прописа Г.С.П, и Уредбе о убрзању рада о општинским судовима мора имати пуну примену и пропис § 5 тач. 4 Закона о установљењу среских и окружних судова на подручју апелационих судова у Београду и Скопљу, којим ј|е предвиђена надлежност среских и окружних судова за расматрање и решавање жалби против одлука општинских судова у грађанским парницама. Наравно да се и рад ових судова има саображавати старом поступку, са већ изложених разлога. Противу горњега тумачења о иостојању и раду као и поступку општинских судова говоре, на први поглед, прописи § 144 Зак. о општинама (§ 154

Закона о градским општинама) § 45 У.Гр.п.п. и § 5 ст, I Зак. о увођењу среских и окружних судова. Међутим то тако само изгледа кад се ти законски прописи тумаче чисто граматички. У ствари, при њиховом логичном тумачењу, коме се мора дати предност, ни они се не могу навести против изложеног схваташа Касационог суда. 1) Пропис § 144 Зак. о општинама (§ 154 Закона о градским општинама) садржи одредбу о саставу општинских судова за суђење само „по досадањим законима". Али тај став логички значи само: све док су досадањи закони на снази. Примајући пак, са изложених разлога, тумачење да I глава Г.С.п. и Уредба о убрзању рада важи и даље до доношења Уредбе о општинским судовима, долази се до закључка да и поменути пропис § 144 (§ 154) задржава своју важност све до доношења поменуте уредбе. 2) Пропис § 45 У.Гр.п.п. предвиђа поред осталога, важење месних судова на територији Банског стола у Загребу „док нови г. п.п. не добије обвезну снагу". Али се из тога логички не може закључити да је добивањем обвезне снаге Гр.п.п. претставља важност месних, односно њима изједначених (§ У.Гр.п.п.) Општинских судова, што је овде од важности, и то како са разлога изложених при тумачењу § 7 Гр.п.п. тако и са разлога који ће бити изнесени под (3). 3) У § 5 ст,. I Закона о установљењу среских и окружних судова од 26 новембра 1930 год. надлежност среских судова за све тамо набројене ствари па и за расматрање и решавање жалби против одлука општинских судова предвиђена је до добијања обвезне снаге на подручју апелационих судова у Београду и Скопљу З.У.С. и Гр.п.п. При самом граматичком тумачењу могло би се узети да је надлежност среских судова за расматрање одлука општинских судова престала даном добијања обвезне снаге самога Гр.п.п. Међутим улазећи у логичко тумачење овога прописа не може се доћи до тога закључка. Јер Гр.п.п. поменут у § 5 не чини сам за се једну затворену целину. Поред њега и као саставни део његов, постоји и У.Гр.п.п., који по § 49 У.Гр.шп: заједно са Гр.п.п. добија и обвезну снагу. А како је у У.Гр.п.п. предвиђено поред ост.алог, и доношење Уредбе о општинским судовима, то се онда под изразом „Закон о судском поступку у грађ. парницама од 13 јула 1929" у пропису § 5 имају подразумевати како сам Гр.п.п. тако и У.Гр.п. и Уредба о општинским судовима као једна целина. Законодавац је очевидно предвиђао доношење поменуте Уредбе, за државну територију где су о(пштински судови већ раније постојали још пре добијања обвезне снаге Гр.п.п. тако да би и она имала ступити на снагу истим даном кад и Гр.п.п. и У.Гр.п.п: и само са тога разлога и поменуо је у § 5 (као, уосталом, и у § 45