Општинске новине

Инж. Дан. Јовановић

СнабдеваЕве београдсКог становништва млеком

Увод. Жалосна је истина да Београд, град са близу 270.000 становника и престоница Краљевине Југославије једе: најгору рибу, врло рђав хлеб као и најгоре млеко и сир. Исти му је удес и са пићем. Он пије и најпора пића: вина и ракије. Данас ове утврђене чињенице већ више нико и не побија. Хлеб који Београђани једу безукусом често потсећа на сламу. Нема ни мирис на хлеб нити оне хранљиве састојке које има добро печен стрмни хлеб на селу. Придодатком различитих вештачких квасаца и различитим градуисањима брашна приликом мељаве, као и додавањем пшеници недопуштених примеса, брашно београдског хлеба само је боашно по имену, а никако по доброти и хранљивости. Риба којом се Београђани хране високе је цене и ретко када доброг квалитета. Махом је барског порекла и то из војвођанских баруштина-рибњака или из њима сличних рибогајилишта хрватских. Београд не познаје рибу из текућих вода, нарочито из брзих река. Од многобројних рибарских продавница у њему изузетак чине само две радње двојице рибарских трговаца. Долазећи на београдске тргове ова је риба готово редовно болесна. Као таква пуна је крвавих убоја, поткожних или спољних, видних; тешко дише и плива, а многе су чак и слепе. Свакој се, тако рећи, трећој четвртој по телу виде још непукли или' већ исп^епуцали кожни пликови. Код мноштва с тела је већ сљуштена знатна количина крљушти. Болесна, у пијачним валовима, на очиглед купаца умире, и као такву \е вода избацује полумртву или мртву на површину, трбухом навише. Оно што је најважније, поред свих спремања на високој температури, овака је риба за исхрану опасна. И крај свих разноврсних и многобројних зачина, умокаца и спреме она приликом једења има млитаво, меко месо, и редовно удара на одвратну барску тоњ_у. Кувана потсећа на давнашњи и устајали глиб. О пићима: ракијама и винима, која Београд пије, и да се не говори. Све су друго само никако природна и здрава пића. Различите хемикалије, тпаве, специје и боје изме-

шане у разним видовима са шпиритусом и водама, чине Београђанима гро напитака, који се узимају ради здравља или увесељења. Да се од таквих пића добија тешка главобоља, повраћања, претерано кварење желуца, плућа, џигерице, жучи, бубрега, мокраћних канала и др., могао би из искуства потврјдити сваки трећи становник престонице који није потпуни апстинент. — Ова манија прављења фалсификованих и отровних пића захватила је ван Београда чак и понеке виноградарске задруге као и повише већ чувених виноградара, И оки данас увелико уносе у Београд вештачко пиће премда се оно код њих може справљати у пожељној количини најприроднијим путем од свежег воћа и воћних сокова. Ни високе цене пићима, ни декоративна и галантна вињета на флашама, ни одличан глас неке фирме за изврсност пића — нису у Београду гарантија за чистоту и природност пића која Београђани пију. Што се тиче доброте млека ствар, готово у сваком погледу, стоји још понајгоре. А огромна важност млека, нарочито за децу свих узраста, нашироко је у целом свету доказана и теоријом и праксом. Докле хлеб, рибу и разноврсна пића до слободној вољи, облигатно или необлигатно, свесно узима пунолетан и зрео становник дотле млеко несвесно, по вољи старијих узимљу сисанчад на неку недељу по рођењу, а нека по сили околности ]ош и одмах по рођењу. Само са тога гледишта зко се не желе уважити и друга, проблем исправног млека за исхрану београдског живља ваља сматрати за један од најбитнијих проблема, и пооучавати га са једног ближег, специјалног становишта, Овај напис бавиће се искључиво питањем снабдевања престонице здравим и чистим млеком. Изнаћи најрационалнију процедуру да из здравог вимена непокварено млеко доспе у здрава потрошачева уста свакојако да је најважнији проблем у превеликој користи од употребе млека. Другим речима ми овде желимо да укажемо пут и начин како би Београд ту сврху постигао.