Општинске новине

15

Урбанистичка хроника

Београдсћо Савсћо пристаниште

Најосновније потребе једне престонице, која лежи на обалама двеју пловних река, од којих је Дунав међународна, изискивале су да Београд још давно и давно добије своје модерно путничко и теретно пристаниште. Непотребно је доказивати да је саобраћај водом још увек најјефтинији и да ће као такав још дуго остати. Богомдани географски положај Београда у овом погледу није до сада паметно био искоришћен, и, ако немање сретстава за изградњу није једини разлог задоцњења шеговог подизања, онда су за осуду сви који су допустили да ое на то оволико чека.

Изглед београдског Савског пристаништа сада Најмања пак кривица за ово пада на Београдску општину. Општинска комисија за израду генералног плана Београда, још 1923 године била је израдила пројекат за престоничко пристаниште. Генерални план, је био одобрен и озваничен, али је пројекат пристаништа остао на — хартији. И као што то обично бива, тек кад потреба узме катастрофалан облик и кад се претвори у срамоту, тек онда се на брзину решава проблем и налазе потребна сретства. И ако је ово типичан случај нашег нехата у правилном решавању проблема престонице, ми смо ипак срећни да бар у 12 часу поздравимо подизање новог београдског пристаништа. Чекало се дуго, али се дочекало. Само нека нам је допуштено да учинимо једну основну замерку. Планови за пристаниште су рађени у Управи поморства и речног саобраћаја и тамо су обављене и лицитације. Али зашто у решавању техничких и урбанистичких проблема није учествовала правовремено и Београдска општина? Јер тек кад је проблем био начелно постављен и решен и

кад су планови били готови, Београдска општина је била стављена пред свршен чин и звата је да реши околну регулацију и да своју „сагласност". Разуме се, после мало погађања, сагласност је добивена, али зашто се тако радило? Све београдске проблеме треба да решава једна шира урбанистичка комисија, ако се жели да Београд као целина добро изгледа. Немогуће је, и поред најбоље воље од стране појединих надлежних тела, да Београд лепо изгледа, ако га свако уређује по својој замисли. Општина регулише улице на своју руку, Министарство саобраћаја решава железнички чвор и пристаниште на своју руку, а Министарство грађевина подиже јавне грађевине на своју. Ово је једино корисно по Београд што свако тело нађе и своје паре, тако да у ствари Београд добија оа разних страна, али би све то могло боље да изгледа кад би постојао један форум за уређење Београда. У Француској је урбанистима требало пуних 15 година борбе са надлежнима док се образовала једна комисија за уређење Париза, па ваљда и ми, превирући још што је изгледа једини природни и могући пут —, успећемо после 20 година доказивања и убеђивања да дочекамо остварење једне такве комисије. За сада озваниченом али неизведеном пројекту Генералног плана Београда, можемо да се поклонимо вао првој жртви у овој борби и да безобзирно из дана у дан захтевамо, у интересу Београда, што пре остварење једне Државне комисије за уређење Београда. Ако се за моменат ослободимо ове мисли, ми желимо да одамо захвалност Краљевској влади која је успела да нађе сретства и да озакони Уредбу о грађењу Београдског пристаништа. Београд ће пристаништем много добити како у урбанистичком тако и у привредном погледу, а на томе ое мора бити захвалан. Пристаниште које ће се почети градити идућег месеца само је један део предвиђеног пристаништа, које је већ пројектовано. За сада ће се изградити (сукцесивно за три године) царинско пристаниште, затим путничко и најзад теретно и заостали део путничког. Користећи се репарацијама добивено је у своје време (1928 год.) ово 5.000 тона Ларсенског гвожђа (челика високе вредности Ст. 48 до 50) што претставља вредност од око 30 милиона динара. Гвожђе је сачувано и сад ће ое употребити за грађење 1050 метара дугачког обалског зида за пристаниште. Ако се овоме дода још око 150 мет. каменом обложене слободне обале у вагибу за истовар и утовар најтежих предмета, целокупна дужина пристаништа, која ће се извести износи око 1,2 километара. Ово ће све коштати око 80 милиона динара (без Ларсенског гвожђа) а финансираће ое путем на-