Општинске новине

Стр. 662

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

рочитог фонда образованог »од Држ. хипотекарне банке на основу горепоменуте Уредбе о грађењу пристаништа (види Служб. новине од 1 априла 1936 год.). Неупућенима можда цифра изгледа' нешто превисока, али главни издаци падају на царинске магацине и њихово модерно уређење. Само пристаниште (кеј) кошта далеко јефтиније, док технички уређај и скупе моћне дизалице заједно са магацинима односе много више преко половине од потребне суме. Ако се овоме дода да ће општина са сретствима из Калдрминског фонда подићи модерну зграду Царинарнице, а да ће се морати око нове административне пристанишне зграде откупити (експроприсати) многи терени како би остала само западна страна Карађорђеве улице, увидеће се да је ово прворазредна урбанистичка чи-

ће пруга Београд—Панчево остати стално око града и кроз пристаниште и разуме се осигурава пристаниште од брзовозног саобраћаја. У лађе ће се улазити испод пруге тунелима (три тунела) а цела пруга Б. П. биће ограђена, да воз не би налетео на путнике. Цела та мука би била непотребна, кад би се знало да саобраћај за Панчево неће ту ићи већ тунелом кроз Београд. Поред пристаништа има и трећи неограђен колосек и он служи за чисто пристанишне потребе, куд ће теретни возови саобраћати само ноћу, да не би сметали публици. Иначе технички само пристаниште решено је добро. Расподела кејова према њиховој намени, извршена је у пројекту тако да ће се промет робе и саобраћај путника обављати на истим местима на којима се

Пројект Царинског пристаништа

њеница за Београд. Осим овога Београдска општина мораће да прилагоди регулације приступних путева (улица) па чак да врши корекцију постојеће трамвајске пруге бр. 2 и новоизграђеног пута кроз град. Међутим, још увек отворено питање Београдског железничког чвора, кога већ по Четврти пут решавају, а које би требало да је у логичној вези са пристаништем, смета у неколико исправном решењу самог пристаништа, али и доводи до ситуације, да ће, кад се буде решавао жел. чвор, пристаниште бити свршен чин и да ће се онда само још један свршен чин више имати узети у обзир. Већ су ое поједине тешкоће и неспоразуми око надвожњака, (неки мисле подвожњака) код Херцеговачке улице, пгго само доказује да решавање Београда на парче огромно штети целини и правилном развоју престонице. Кроз пристаниште (паралелно целом дужином) пролази пруга Београд—Панчево дуплог колосека. Хоће ли она у будућем решењу Београдског железничког чвора остати и даље или ће се тај правац решити неким тунелом кроз Београд, а постојећа пруга добити теретно локални значај, важно је питање да би се знало како да се она терети при пролазу кроз пристаниште. За сада Управа поморства и речне пловидбе сматра да

обавља и сада. Предвиђено је око 400 мет. кеја за путничко пристаниште са 6 штека, 3 чекаонице и три тунела — подвожњака, све симетрично распоређено. У централном делу овог пристаништа подићи ће се велика административна пристанишна зграда са билетарницама и чекаоницама. Цео простор до Карађорђеве улице биће рашчишћен, а слободни делови ће се паркирати. Ово путничко пристаниште биће постављено на делу обале између моста Краља Александра и садашње Капетаније пристаништа. Низводно од овога долази царинско и теретно пристаниште заједно са групом модерно уређених магацина аа робу са око 5000 кв. м. корисне покривене површине. Београду је потребно велико царинско пристаниште, јер се спрема пројекат новог царинског законодавства, који ће захтевати велике магацине за транзитну робу намењену Балкану и Блиском истоку. Складишта иза царинских магацина изградиће се на високом плато-у тако насутом да ое постигну директне везе овога са високим делом Карађорђеве улице, на коју ће се овај плато наслањати. На једном делу плато-а резервисано је место за велику зграду царинарнице, коју ће подићи Оппггина из калдрминског фонда за рачун Државе.