Општинске новине

15*

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 663

Да 6и се капацитет пристаништа повећао, и да би се у догледној будућности могао да савлада робни промет, који ће на овај део пристаништа бити привучен, предвиђа се модерно уређење за манипулацију претовара робе (полутеретни и портални кранови који ће опслуживати складишта низводно од магацина). Сами пак магацини ће накнадно бити снабдевени свим модерним уређешем за брзу манипулацију са робом, (вагонети и сл.). На делу царинског пристаништа пруга БеоградПанчево губи контакт са истим, јер пролази тунелом поред шега. На пристаништу остају само пристанишни потребни колосеци. Како је овај део пристаништа најнужнији (царинско) то ће према временском плану он бити саграђен током идуће године, док ће се путничко и теретно пристаниште граничити после овог. У естетском погледу цело ново пристаниште претстављаће, гледано са друге стране, једну моћну хоризонталу са правим отоеком у воду (зид од Ларсенског гвожђа) дугу преко 1 км. Штекови у облику

плитког Т, на које се прилази мостовима паралелним са обалом, а не као до сада под правим углом са обалом, чиниће њих шест поређаних један близу другог, исто једну хоризонталну висину од водостаја (пошто штекови пливају). Над царинским делом пристаништа уздизаће се магацин а у позадини зграда царинарнице, а над путничким пристаништем главна пристанишна зграда. Ми смо мишљења да би целу архитектуру пристанишних зграда (Царинарнице, главне пристанишне зграде, чекаоница па чак и робних магацина) требало решити путем конкурса. Сада решене зграде од стране архитеката који су у служби у Управи поморства и р. с. су добре, али зашто не покушати дати што је најбоље, кад се већ толики новци троше? У уметничким стварима не треба бегати од конкурса. Београдско пристаниште је добитак за престоницу и треба желети да и остали проблеми њиме буду што пр^е исправно решени. Арх. урб, Драгомир М. Поповић

Свечано освећење спомен-чесме Витешком Краљу Александру I Ујединнтељу на Дедињу

У најлепшем и најздравијем крају Београда, на Дедињу, са јужне стране испод Белога Двора, Друштво за улепшавање и унапређење Дедиња, подигло је на извору са кога је пио воду Блаженопочивши Витешки

после шетње преко Дедиња моћи добити закуску. Ова спомен-чесма и својом студеном и освежавајућом водом и сваким каменом потсећа на првог југословенског Краља, Витешког Александра I Ујединитеља, јер

Са свечаног освећења спомен-чесме Витешком Краљу Александру 1 Ујединитељу

Краљ Александар I Ујединитељ спомен-чесму. Око чесме уређен је парк са дрворедима, а убрзо ће се крај ње подићи и један павиљон у коме ће излетници

је ову воду Он употребљавао стално за пиће. Црвени гранит од којега је чесма израђена, проналазак је Блаженопочившег Краља, а спомен плоча је од опикса