Општинске новине

Стр. 560

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

пресуде, не казни с тим да никоме ништа не плати." Дакле, предњим чињеницама утврђено је пред Првостепеним судом за град Београд, на реченом претресу, да је тадашњи претседник на шест месеци пре него што је постао претседник Општине био понуђач за електричну централу у концерну са том истом фирмом Сосиете де банк Суис, којој је, кад је постао претседник и спровео концесију електричне централе. Тиме је, мислимо, у потпуности доказано ово дело тадашњег општинског суда, које ]е извршено са ]асном намером и по спремљеном плаиу. чак и по цену кривичне одговорности за фалсификат одоорске одлуке. Наша дужност На основу свих напред изнетих чињеница ово крупно питање Београдске општине не сме се више задржавати и има се предати надлежном суду, јер само суд има да пресуди је ли један такав уговор правоваљан или је ништав са законског гледишта. Кад то кажемо — мислимо да нам, после утврђених флагрантних чињеница, нико више неће моћи противстати и рећи: „Уговор је уговор; он се мора извршити!..." У тој смо реченици у неколико прилика сагледали рачунски потез заинтересованих људи, који су били већи католици од папе у Риму и који су се залагали, да се тај уговор, сои1е дие соШе одржи. Зато је и пропала анкета из 1932 године и ако је радила неколико месеци. Исто тако им;али смо прилике да гледамо врло веште људе, који су „прали руке" и све бацали на претходнике; али су губили из вида сопствену кривицу, што, иако позвани, ништа не предузимају, да се тај заиста тешки положај Општине, у који је она запала због тога уговора, поправи. Јер, кад претходници нешто рђаво ураде, онда је на следбеницима да то поправе. Грешке се имају поправити а не трпети! Поред тих двеју категорија, постоји и трећа категорија симпатичних „Бопез ћоттез" којима је све равно до Косова! У Француској се ти ,.добри људи" зову „жманфутисти'' и поред њих би — пропао свет! Друштво од њих никакве хасне нема!... Зато је напредак сваке врсте само у делима људи од акције! Да није било наших народних великана, ми би још били под Турцима!... Заћдз ге1 рићћс1, зиргета 1ех!... Прожети само тим интенцијама и најплеменитијом намером ми истрајно од почетка идемо овим путем. Верујемо у успех, јер знамо да ни једна рђава ствар у животу није била дугог века. Тако ни овај уговор не може опстати. То смо доказали. Јер уговор пре свега мора бити

заснован на моралним и закопским основима. Он мора изражавати законску сагласност воља сауговарача и бити подједнако добар и за ј,едну и за другу страну. Он не сме бити шајлочки!... Према томе, нама се не може инсинуирати поборништво оне немачке тезе: да је уговор ,,ећШоп с!е рар1ег" или ,,Рар1ег1е12еп" како је бивши канцелар "Бетман Холвег рекао пред Светски рат. Ми смо одлучни противници таквог схватања и увек 1 смо за најисправније поштовање и извршење — али само часних обавеза' и поштених уговора!... Поред тих етичких интерпретација, у овоме конкретном случају и разлози здравог разума говоре да је једино у интересу и једне и друге стране, да се то питање уговора исправно и поштено реши. То смо нарочито разлагали у Општинском одбору, кад смо доказивали стварну потребу једне радикалне измене тога уговора. То није усвојено и приступило се краткорочним аранжманима, које је спроводила свака општинска управа редом, како је долазила на власт. Људи су налазили да је то боље. Можда, али само са њихове тачке гледишта; Но, ипак су наша тврђења остала у пуној снази: да су то само палијативе и инјеКције камфора тешком болеснику, јер не лече болест Општине у њеном узроку!... А, узрок је у уговору, који и даље траје! После те одбијене алтернативе остаје само она друга: оттсуп централе. И, збиља, то је наш народ у једној од многобројних својих сентенција, најлепше пресудио: „Или јаре, или паре!" И нека нама наши сауговарачи даду наше јаре, а ми ћемо њима њихове паре. Индолетни људи, који ни у шта не верују, уплашиће се за паре! Али ми знамо где се оне могу наћи. Знамо, јер верујемо у најбољу вољу наших грађана и у њихов патриотизам! Верујемо, да би ми сами Београђани били у стању да уплатимо својој Општини један унутрашњи зајам, да исплатимо и да се ратосиљамо концесионара. Ту треба само организоване пропаганде и поверења у људе, који ту акцију предузму. Поред нас у Београду постоји велики број наших одличних људи у унутрашњости, који истински воле свој Београд — јер су за њега гинули и јер је Веоград у нашој националној епопеји био симбол наше националне мисли, жилавости и отпора, симбол неравног страдања и крајње победе!... Поред тога и рачунски је моменат ту. Електрична централа у Београду била је и биће најрентабилније општинско привредно предузеће. Према томе, рента на записе грађана моћиће бити већа, него обично. Што се пак тиче гаранције, њу може дати сама Општина, јер је са својом имовином од преко две милијарде динара у стању да буде јемац својим грађанима. А у случају потре-