Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 561

бе и држава би могла извршити своју дужност и дати за то супергаранцију, кад је већ јемац према реченој фирми за општински зајам од 26 милиона шрајцарских франака. Али, оно што нас гони на ову акцију и што ће нам свима отворити очи, да легално све учинимо, да ово најрентабилније предузеће повратимо Општини, — јесте огромна штета, коју је Општина претрпела и коју и данас подноси. Колика је штета Опшгини причињена тим уговором По овоме важном питању штете, коју је тадашњи Општински суд нанео Општини, ег^о њеним грађанима, изнећемо на првом месту оно што је стручни референт Министарства финансија, пок. инж. Михајло Димитријевић утврдио у своме званичном реферату К.Бр. 4874 од 3 јула 1929 године. На крају тога свога опширног и документованог реферата покојни инж. Димитријевић је закључио: „Бенефиције, које су за себе у овоме уговору задобили Швајцарци, преко оних, које је понудила Општина у своме предлогу уговора свима понуђачима; у колико се могу валоризирати у новац, ценим, за време трајања ове концесије, на знатно преко сто педесет милиона динара, који значе чист поклон Швајцарцима у односу на утврђене повољности за све понуђачз". Тим поводом упутио је тадашњи 'Министар финансија г. др. Станко Шврљуга тај реферат свога стручног референта тадашњем претседнику Општине с писмом, заведеним у Општини београдској под А.Бр. 14124 од 4 јула 1929 године, у коме каже: „...Да је цена електричне енергије по швајцарској понуди (с обзиром на одустанак Општине од свога права ревизије исте) најскупља и да је Општина направила један нарочити уговор са Швајцарцима, који, по додељеним им накнадним бенефицијама, преко већ опште утврђених, у новцу говорећи, погађа Општину за преко сто педесет милиона динара, за време тог трајања!" Да ли је и шта је по овоме писму, које значи једну заиста тешку оптужбу, одговорио тадашњи претседник општине, — не знамо, јер нема трага у деловодном протоколу нити пак какве копије у архиви, коју је за собомј оставио. Но, из цитираних докумената надзорне власти за општинске финансије, важно је добро сачувати у памћењу, да је то био „чист поклон" реченој фирми, који ,, погађа Општину са преко сто педесет милиона динара." Та штета Општине резултира дакле из „наКнадно додељених бенефиција", како то тврди у закључку свога писма тадашњи министар финансија, односно како је то израчунао

његов стручни референт „из бенефиција, које је за себе у томе уговору задобила поменута фирма преко оних (бенефиција), које је Општина у своме предлогу уговора понудила свима понуђачима." Од интереса је овде запазити и чињеницу, да је г. министар финансија до предњих закључака дошао и упутио их претседнику општине, после закључења уговора, како се то види из цитираног става његовог писма. Исто тако из цитата стручног референта види се, да је било бенефиција и за остале понуђаче. Значи, да ни једна понуда није била повољна и за толико се износ те штете по Општину повећава. Због тога ћемо сада да испитамо фактичку штету Општине, која се тачно може израчунати само упоређењем онога што се имало па изгубило и онога што се на другој страни добија. То јест: ту чисту, стварну штету Општине најтачније ћемо израчунати упоређењем цене стварнога коштања једног произведеног киловат-часа у старој општинској централи и цене, коју Општина плаћа томе друштву за један купљени киловат-час електричне енергије. Ради тога потребно је да тачно израчунамо те цене и то у времену пред затварање старе и пуштање у погон нове електричне централе. По званичном извештају Дирекције трамваја и осветљења уз буџет за 1932 годину, (које је године, 26 новембра, пуштена у рад нова електрична централа), а на основу аутентичних података из књиговодства те дирекције, укупни трошкови производње електричне енергије износили су у 1931 год. 27,392.663,50 дин., а произведено је на разводним шинама свега киловат-часова 31,121.441. Дакле, један произведени квч коштао је Општину у 1931 год. 0,88 дин. У 1932 години, према тачним податцима књиговодства за првих девет месеци, до пред само пуштање у погон нове електричне централе, цена коштања произведеног киловатчаса износила је 19,781.977,68 дин.: 23,023.930 квч = 0,86 дин./квч. Пре тога у 1930 год. та је цена производње износила 0,90 дин./квч, а у 1929 год. 0,992 дин.јквч. У предње четири цене урачунато је све сем амортизације са укамаћењем инвестираног капитала. То због тога што, у упоређењу са продајном ценом швајцарске струје, то исто оптерећује и њен киловат-час, јер одатле Општина има да амортизира своје инвестиције у старој централи, коју је затворила. Међутим, уговорна цена швајцарске струје је 1,27 дин.; односно 1,49 дин.; колико је максимално истерала због других уговорних клаузула; или 1,15 дин., сада по аранжману од 19 X 1935 год., али са повећаним гарантованим минимумом потрошње на 33 милијона квч за 1936 год. и 34 милијона квч за 1937 год.

(Наставиће се)