Општинске новине

Стр. 564

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

прекинути са старом рутином, потражити здравија решења и логичним и корисним реформама унети више хармоније, полета и интересовања према послу како би, и поред инертности људског духа и моћи традиција, што корисније послужили општим интересима. Ако се сада, полазећи од ових чињеница и схватања осврнемо на досадашњи рад општинских управа у овом правцу, моћи ћемо утврдити да здравствена и социјална политика Београдске општпне није показада онај полет, ону интензивну и грозничаву активност,

Стара општинека амбуланта за венеричне болести

коју наилазимо у многим другим правцима делатности југословенске престонице. При детаљнијем посматрању досадашњег рада на томе пољу добија се јасан утисак да су целој тој делатности у ко.лико је уопште било, недостајали битни елементи без којих се не може ни замислити ни један позитиван и успешан рад. Недостајали су јој на ггрвом 1 месту јасни циљеви, па према томе и одређени акциони план, недостајао јој је потребан полет и континуитет у раду, а поврх свега осећала се је велика оскудица ауторитета и одлучности., У развитку послератног Београда налазе се периоди када су на његовом челу били људи којима не можемо ни у ком случају оспорити вољу, енергију, одлучност и разумевање за постављање и решавање разних комуналних питања — изузев здравствено-хигијенских и социјалних. Они су истина увиђали и осећали потребу да и у том правцу нешто ураде, Само с обзиром на тихи и не тако видљиви рад на овом пољу који не даје тако брзе и засењујуће резултате, они, изгледа, нису овим питањима поклањали довољно пажње и озбиљности, као и показивали готовости за подношење потребних материјалних жртава. То

најбоље доказује чињеница да у највећем броју случајева, они нису улазили у суштину самих проблема, већ су приступали њиховом решавању лаички, служећи се примитивним методама и задовољавајући се површним успесима, који нису могли имати сутрашњице. Но било је и периода у којима су се налазили на челу Београда управе које већ по своме саставу нису давале никакве гаранције да се заиста озбиљно мисли нешто урадити и на овоме пољу. И логично томе, видимо да се под тим управама решавање чисто хигијенских проблема, који предусловљавају озбиљну стручну спрему, велико искуство и разумевање, поверава људима који тешко да су имали јасне појмове и о питањима личне хигијене;, а и да не говоримо о компликованим проблемима колективне здравстЕене заштите. Под таквим околностима ова питања су постављана, разрађивана и решавана не према потребама целине, већ према личној вољи и иницијативи појединаца. Кад се имају пред очима све ове чињенице онда нам је тек разумљив извештај стручне комисије, која је недавно себи ставила у задатак да прегледа и проучи стање општинских санитетских установа и општинског санитета. Доводећи у везу овај извештај и напред изнете чињенице нама бива јасно зашто од ослобођења до данас није подигнута, сем дезинфекционог завода, ни једна једина санитетска установа. А и овај завод, иако готов, из непознатих разлога чекао је месецима да буде отворен (на тражење ове комисије). Јасно нам бива такође и зашто су чињени милионски издатци ради подизања модерних гаража, правих санаторијума за аутомобиле, докле ј.е сиромашну београдску децу десетковала туберкулоза, болесници мољакали на вратима болнице да буду примљени, а породиље се порађале у мрачним, тескобним и влажним собама. Исто тако тек сада нам бива разумљиво зашто су београдски грађани, којима је била потребна лекарска помоћ, морали ову тражити у зградама где је некада била смештена чистачка колона, у којој су се доцније штавиле коже, и која је била у таквој мери рабатна и влажна, да је отпадао никал са инструмената, а санитетски материјал, који је дуже стајао, буђао. Нишга нас сада не зачуђава и када чујемо да је се код тих истих грађана интервенисало са инструментима (у колико их је било) који су се налазили у таквом стању да су се грађани требали пре да плаше такве помоћи као и да је пренос тешких болесника општинским болничким колима претстављао, због стања у коме су се кола налазила, праву опасност нарочито за болеснике који су крвавили или којима је требало указати хируршку помоћ. Разуме се да ће нам још мање чудно бити када сазнамо, да се је у амбултанти за венеричне болести указивала по-