Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 565

моћ под околности, ко"ји су у опреци не само са свим медицинским принципима, већ и са најобичнијим правилима морала. Но на шта све ово ређати и болне ране још више позлеђивати! Довољно ће, мислим, бити ако свему овоме још само толико додамо да су при томе поједине установе биле разбацане, да нису биле органски повезане, услед чега је био отежан сваки надзор и правилан рад. Санитетска служба је била несистематска и рђаво организована. Поједини лекари били су преоптерећени дужностима, док су другу били веома слабо запослени. Одговорности у највећем броју случајева скоро није ни било. Целокупна ситуација је била таква, да је и према мишљењу поменуте комисије, она претстављага за Београдску оШатину срамоту, а праву опасност за грађанство које је треба^о да се обраћа за помоћ тим општинским установама. Овакво стање и овакав начин рада несумњиво је захтевао предузимање радикалних мера, којима би се свему овоме учинио крај. Интереси престоничких грађана, углед и морална одговорност оних којима је поверена брига и старање о њиховој здравственој заштити императивно налажу, да се приступи неодложно спровођењу таквих реформи, које би санитет поставиле на солидне ноге, како би моГао пружити општинском Грађанству ону здравствену и социјалну заштиту коју захтевају не само интереси п'рестонице и њених Грађана, културне иотребе данашњеГ човека, већ и савремена схватања медИцинске науке. У вези поменутог комисијског извештаја и директива, које је он садржавао, неколико неодложних и хитних питања су већ решена, Но то је све само привремена — „прва" помоћ указана поглавито појединим санитетским установама — тим болесним органима Београдске општине. Сада би тек требало приступити хитном проучавању и решавању многобројних крупних проблема санитетско-хигијенске и социјалне природе, који већ тако дуго чекају да се и њих неко сети и поклони им ону пажњу коју они обзиром на свој значај за-

иста и заслужују. У читавом низу таквих питања подвућићемо само питања: надзора над намирницама за живот, нарочиго млека и његових продуката; питање епидемиолошке и профилактичне службе и јавне хигијене; међу овим питањима заузима посебно место једно за БеоГрад најболније питање а то је питање борбе против туберкулозе; питање општинске болнице и других установа; затим, питање санирања појединих сасвим запуштених крајева Београда, Читање хиГијенских и јефтиних станова у вези са целокупном Грађевинском политиком БеоГрада, а изнад свеГа питање корените и савремене реформе ГрадскоГ санитета. Ово последње питање заслужује нарочито велику пажњу, јер од начина његовог решења зависи могућност проучавања и спровођења даљих реформи. У томе правцу, требало би, пре свега, тежити да се санитетско особље систематски организује, корисним реформама подг.такне воља на рад, пробуди иницијатива, самопоуздање и љубав према послу, а изнад свега подигне ауторитет. Саму санитетску службу треба тако реформисати да она претставља органску целину која ће најбоље одговарати постављеним циљевима и задатцима, При томе нарочито треба осиГурати континуитет и мир у раду, што ће се постићи само на тај начин, ако се санитет, као и у рату, стави изван свих политичких, личних и других утицаја. После дужих и свестраних проучавања потребни предлози за ове реформе већ су учињени, (многи кроз орган Београда, часопис „Београдске општинске новине," Ур.). Данзшња општинска упраза манифестовала је довољно разумевања и за ова питања већ самим тим што је њихово проучавање и решавање поверила једном нарочитом сгручном и потпуно независном одбору. Ова чињеница буди веру да ће она показати исто толико и одлучности за спровођење у дело ових реформи као и готовости за подношење потребних материјалних жртава на срећу Београђана, за величину културног Београда, ради угледа и части југословенске престонице.

(Наставиће се)