Општинске новине

3*

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 567

бар овај се део може тумачити и примењивати по нахођењу органа коме би припала надлежност примене овакве одредбе. Јер, који би могли бити ти општи корисни циљеви? Вероватно да их нема много, да се не би могли конкретно побројати. Неће се ваљда и за ситне ствари допустити отуђење градске имовине без икакве накнаде. Да ли је ту у питању унапређење града икакво, да ли су у питању дугови из § 114 и 115 који се могу из имовине исплатити, који би то дугози били? Да не би, дакле, у примењивању ове одредбе били упућени на схватање односног органа, требало је, да се одредба § 113 допуни набрајањем свих случајева кад је допуштено отуђење без накнаде, пошто за овакве случајеве мора да постоји јасан законски пропис. Општинску имовину стварале су генерације; општинска имовина повећавала се поклонима и завештењима. Није и не може да буде свеједно шта ће бити са извесним поклонима или завештењима и како ће се она отуђити. Ако је неопходна ликвидација извесног завештања, мора му се наћи достојна замена. За један објекат који би општина уступила мора се подићи други. Поред овога, ову одредбу треба допунити и објаснити с обзиром на одредбу § 126 Грађевинског закона. Према њему у фонд за извођење регулације поред осталих тамо побројаних улазе и приходи од продаје општинских добара и то најмање 25°/о од продајне цене. Који од двају закона вааш? Ово би се морало разјаснити с обзиром на прописе § 162 Закона о градским општинама, односно са § 149 Закона о општинама у погледу престанка важности тач. 3 § 126 Грађевинског закона. Као што смо капред навели у вези са одредбама из § 113, треба допунити и одредбе § 114 и 115 које су у тесној међусобној вези. Мора се тачно прецизирати који се дугови могу измирити отуђењем једног дела градске основне имовине, а који се пак дугови могу измирити путем зајма. Најважније пак допуне треба по нашем мишљењу учинити код прописа § 116, "117 и 118. Одредбе ових параграфа баве се саставом и одобрењем буџета. Ове су одредбе и сувише опште и допуштају вишеструко тумачење и схватање. Тако се § 116 овлашћује Министар финансија да може повећати старе дажбине и да може одобрити увођење нових. Пошто је овде само реч о поЕећању старих и увођењу нових, да ли би се могло закључити да Министар финансија нема права да смањује или сасвим укида извесне несавремене дажбине? И, да ли овакво тумачење не би било у супротности са иравом Министра финансија да предузима све мере олакшања пореских обвезника, мере диктоване општом финансијском политиком. Ово је у тесној вези и са одобравањем буџета прихода о чему ће мало даље бити речи. По нашем мишљењу ово се није желело, већ се претпостављало, да је то неоспор-

но право Министрово, и да га не треба нарочито подвлачити. Међутим 1 , из даљег излагања видеће се, да је и ово требало јасно прописати и на тај начин избећи свако тумачење које би ишло на штету спровођења диљева опште финансијске иолитике. Једна оваква одредба измирила би све и пресекла свако даље објашњење: „За наплаћивање досадањих градских дажбина, њихово повећање или за увођење нових, потребно је одобрење Министра финансија. Ово је одобрење потребно издејствовати сваке године једновремено са одобрењем буџета." Одредбе § 117 треба потпуно изменити, По нашем мишљењу није довољно ирописати само у ком року има претседник градске општине саставити буџет. Правилно финансирање, уредно закључивање завршних рачуна захтева да се и већу одреди рок у коме је обавезно расправити буџет, одобрити га или одбацити односно изменити. Исто тако потребно би било предвидети и санкције ако градско веће не би у одређеном року расправило буџет. У таквом случају требало би предвидети ко би био надлежан да буџет ипак спроведе надлежној власти а ова Министру на одобрење! Ово не би било уперено противу самоуправе града, већ би само више утицало на већнике да се више посвете комуналним интересима града и тим боље одговоре својим обавезама према граду. За евентуелно доношење једне овакве одредбе има ослонца у § 118 Закона о градским општинама, где је речено да надзорна власт шаље буџет Министру финансија најдаље на месец и по дана пре буџетске године. Према овоме надзорна власт је дужна предузети све мере, а ми налазимо да ове мере треба законом конкретно предвидети и тако дати могућност надзорној власти, да поверени јој задатак успешно заврши. Све је ово потребно из разлога што је општини неопходан на време одобрени буџет. Ако се буџет не доносе на време, општина остаје без утврђеног плана за даље финансирање, и ако постоји одредба у § 119 о финансирању по дванаестинама, које треба да одобри Министар финансија. Ако би Министар финансија ускратио своје одобрење из било којих разлога, на који ће начин онда градска општина финансирати? Ни о томе ни речи у закону... У погледу одобравања буџета најважнији је § 118. Ово стога што се у њему једино говори како буџет има биги састављен. Речено је, да буџет има бити састављен по постојећим прописима. Да ли је поступљено по овим прописима провераваће надзорна власт. На које се прописе овде уопште мисли? По нашем мишљењу, овде се је могло мислити само и једино на упутства које у смислу § 124 Закона о градским општинама издаје Министар финансија.