Општинске новине

И. Оцоћољић саветник Мин. унутрашњих послова

Предности и непотпуности Закона о градским општинама

„Закон о градовима спада, по карактеру функција градских самоуправа, међу темељне законе државне ортанизације. Са научног и са практичног гледишта од ванредно је взликог значаја на којим ће се правним и политичким принципима организовати градске самоуправе. То питање није једноставно и није га лако решити. Развој правне науке, специјално на пољу управнога права, и потребе данашњице, које су карактеризоване симптомима преображавања друштвеног поретка, императивно налажу да се код доношења организационих закона проналазе нови путеви, или да се бар омогући организованим јединицама деловање у правцу нових смерница друштвеног развитка. наравно с интенцијом да деловање тих јединица, у нашем случају градска општина, увек буде одраз оног колектива чије су оне административно-организациони репрезентант." 1 ) Ове напомене могле би се ставити за доношење Закона о градским општинама у ма којој држави; оне важе и када је у питању измена постојећег Закока о градским општинама. Наше прилике пре доношења Закона о градским општинама претстављале су једну специјалну тешкоћу. За редакторе закона то је било оно велико шаренило разноликих прописа, које је постојало на пољу општинског законодавства на разним правним подручјима. Уклонити то шаренило и нови закон поставити на основе који ће одговарати потребама садашњице није био лак посао, када се има у виду да је из свих посебних закона требало задржати све оно што се у пракси показало као добро и корисно и довести га у сагласност са важећим правним поретком : у земљи, као и научним принципима и идејама заступаним у модерним законима страних држава. Ако апстрахујемо чисто политичке одредбе, које су резултиране из наших-специјалних политичких прилика, а посебице из политичког схватања које је доминирало у доба када је Закон о градским општинама донег, не може се порећи факат, да он ипак претставља велики напредак према стању које је било пре њега. Мање или више нови закон оставља градовима сло&оду да аутономно одлучују о ко-

1 ) Претставка Савезп градова Краљ. Југославије.

муналним проблемима месне за]еднице, о којима треба да се стара град. Затим, он поставља само оквирне одредбе у по!гледу ексекутивве; њену детаљну организацију он препушга градској самоуправи. Када се говори о потреби измене Закона о градским општинама, мора се имати на уму да он стварно досада није уведен у живот. Досад, бар колико је нама познато, ниједан град није присгупио ни изради пројекта организационих статута, а камо ли да их је донео. Док се сви ти статути не донесу, док се организација градске ексекутиве не проведе, не може се у свима случајевима документовано говорити о погреби измене одредаба које немају чисто политички карактер. Не може се говорити о потреби измене н.пр. оних одредаба, чија се примена у пракси није показала штетном по градску аутономију. За тако крагко време, осим иеких изузетака, на које ћемо доцније указати, није се та штетност у пракси могла констатовати у великој мери. Често пута са појединим одредбама од стране коментатора и писаца даје такав смисао које оне немају, па се и из таквог резоновања изводи потреба измене. Треба, међутим, сачекати да се у практичној примени поједине одредбе правилно протумаче, да се оне примене у њиховоме правоме смислу, па ће се тек онда видети, да ли оне стварно претстављају сметњу за правилан развитак градске самоуправе и испуњење њених задатака, те да ли их стога треба све из реда мењати. Када се говори о потреби измене Закона о градским општинама не сме се заборавити, ма како он био савршено редигован, да иза њега стоје људи који ће се старати за материјално и духовно подизање месне заједнице. За обим задатака градске самоуправе и њихово испуњавање нису и неће бити једина сметња норме закона, већ и схватања и култура људи којима је поверена брига о пословима градске самоуправе. Данашњи Закон о градским општинама није плод кабинетског рада неколицине редактора, већ плод дугогодишњег рада и сарадње интересената. Први пројекат тога закона израђен је 1927, а завршна редакција дата је 1934 године. У међувремену пројекат је био публикован, тако да су најшири кругови мо-