Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 571

гли узети учешћа у његовој критици. Он је званично достављен Савезу градова и свима заинтересованим градовима на примедбе. Све примедбе редактори пројекта узели су касније у оцену, тако да крајњи текст Закона ипак претставља једну резултанту различитих гледишта и схватања. Не може се слорити да су неке одредбе озакоњене, иако су претстављале само индивидуално мишљење појединаца, које је наилазило на осуду већине осталих сарадника. Ипак, таквих одредаба нема много, ма да су оне веома значајне за развитак градске самоуправе. Изузетак чине чисто полигичке одредбе, које су искључиво плод тадашњег политичког схватања. Овде морамо нарочито да нагласимо велику сарадњу Савеза градова код доношења Закона о градовима. Морамо признати, да су његове примедбе на цројекте увек билз плод једне озбиљне и дубоке студије и правилног разумевања проблема који су у питању. Те примедбе много су допринеле да поједини проблеми у Закону нађу правилно решење. Исто тако морамо отворено признати, да су неке од ранијих примедаба нашег Савеза градова прихваћене и озакоњене, можда се сада уопште не би ни постављало питање измене Закона у овако широком обиму. Али сада, до нашем мишљењу, на Савезу градова лежи једна нова дужност. Требало би да се његова организација, пре свега, постара за израду угледних организационих статута, јер за тај посао он може имати на расположењу потребне стручњаке. Тиме би многим градовима посао на изради тих статута знатно био олакшан, а нарочито оним мањим, који немају нити стручњака, нити довољно сретстава за самосталан рад на овоме послу. Било је потребно да ставимо ове опште напомене, које не треба зазоравити када се кроз службени часопис Београда „Б.О.Н." води овако обимна и високо стручна дискусијао о измени Закона о градским општинама у ширем обиму. Што се тиче појединих предлога за његову измену, држаћемо се углавном анкете, чије је резултате у овоме часопису објавио њен иницијатор г. Слободан Видаковић, шеф Канцеларије Савеза градова, затим резолуција Савеза градова, као и досада у ,,Београдским општинским новинама" објављених чланака у тој материји. Овоме ће послужити и наше лично искуство стечено досад у практичној примени Закона о општинама. I Савез градова предлаже да се садашњи § 1 измени и да гласи: „градови су јавноправне територијалне корпорације са правом самоуправе , а г. Видаковић да се томе дода још и следећа реченица: „која се не може ничим ограничити сем интересима државе, и то једино по одредбама овога Закона". Потреба ове измене образлаже се тиме, као да би на тај начин принцип градске самоуправе био

јаче истакнут и обезбеђен. Међутим, то не стоји. Обим градске самоуправе одређен је у Закону одредбама о ортанизацији, делокругу и надзору, и оно што је овде битно, то је да се законом градска самоуправа креира као правна личност јавнога црава (јавно-правна територијална корпорација) и као правна личност приватнога права, да би као таква могла заштитити вршење јавно-правних задатака који су јој законом поверени, као и &а би могла бити субјекат имовинског права. Садања редакција потпунија је, јер говори о граду/ и у његовом својству правне личности приватнога права. Ограничење за законодавца које се предлаже практично нема значаја, пошто законодавац увек може новим законом изменити обим самоуправе, раније дате граду; такво ограничење ранији законодавац не може поставити доцнијем. Ипак има овде једна ствар на коју се може указати, а то је пракса да се финансијским законима често мењају сви закони па и закони о општпнама. То је за сваку осуду. Али се то не да ничим избећи, ако законодавно тело не увиђа нецелисходност овакве своје праксе. Ту неће бити од помоћи ни изречна одредба у закону, коју г. Видаковић, као бранилац пуне самоуправе, предлаже, пошто }е већ на једном месту имамо (закон о државном рачуноводству), па се ипак поједини закони мењају финансијским законима. У погледу § 2 предложена је измена, тако да се изостави поименично на&рајање градова, већ да се нормира генералан појам града (варошко насеље са претежним начинокј градског живота и привреде), па да под овај закон потпадну сви такви градови који имају више од 10.000 становника и да се остави слободан приступ осталима који имају преко 3.000 становника, Када је о овоме питању реч мора се имати на уму делокруг града, нарочито наложени. И данашњи градови, који су у закон унети пошго су претходно о томе били консултовани и упозорени на дужности које ће имати, тешко да ће сви бити у стању да одговоре својим законским обавезама. По нашем уверењу, да су градски избори били извршени одмах после ступања на снагу Закона о градским општинама и да су нова градска већа приступила организацији, коју предвиђа тај закон, многи би градови пошли за примером Хвара и Старога Града на Хвару, који су се одрекли те части да буду градске општине. Уосталом, и сам Савез градова стоји на гледишту, да је требало међу градове уврстити много м(ањи број места. Када постоји посебан Закон о градским општинама, да би се градске општине могле разликовати од осталих, оне морају бити поименично у закону набројане. То мора бити и због њихове надлежности по пословима првостепених власти опште управе, пошто се ова надлежност може установити само законом. Што се тиче напо-