Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 589

сили, општине имају много и много других функција, па их ова служба за рачун државе власти задржава да обављају оне функције, ради којих оне и носе своје име. Наше општинске управе морају се растеретити послова које су до сада обављале место државе. „На рачун града" Каже § 138 „надзорна власт ће свршити оно што не буде хтео град ? а §§ 138 и 139 говоре о дужностима већа и о „општим државним интересима", који, ако се не спроводе, повлаче разрешење претседникз и градског већа. Не разумемо, какви би то општи државни интереси били па да градска општина не нађе за оправдано да их спроводи?! Природно је, да ће се на овом питању појављивати сукоби између влада и оштина, као што није тешко предвидети да ће владе моћи општим државним интересима да претставе и своје сопствене политичке интересе. § 99 наређује да у свакој градској општини морадабуде упослен одговарајући број стручног особља. У том смислу поставља се питање стварања одговарајућег специјализираног кадра за комуналну политику, поред потребних реферата Тај стручно школовани кадар спремао би се било у каквој школи или течају, како је то случај у другим земљама, где комунална политика заузима целе стране људског живота и рада. — По § 102, тај избор стручног особља одобрава надзорна власт, док би боље било да се тај избор врши конкурсом и дефинитивно пред градским већем и то увек само тајним гласањем. Пошто је § 101 предвидео бар за стручно особље исте квалификације као и за државне службенике, § 104 изједначава државне и градске службенике и у дужностима, одговорности, пензији итд., а признаје им и права која стекну у државној служби пре ступања у општинску службу. Али § 159 једном стилском конфузитом ограничава та права ко]а су се у државноЈ служби била стекла. Он каже: 1) призната права која не одговарају прописима који су важили у доба тога признања, узеће се поново у претрес, што значи да онда призната права нису сада призната права, иако не може углавном, бити речи о признатим правима која нису одговарала ондашњим прописима! § 159 изразити је прим(ер поратне законодавне конфузије и реакционарности у исто време. Такозвана стечена права чине основ грађанског права и гра"ђанског друштва. Изгледа да се она овде руше „легалним" путем. Само, не може се губити из вида, када се већ дискутује о стеченим правима у овом закону: ако претходна општинска управа данас не даје гарантије да је та права признала како треба, какву гарантију нам даје општинска управа која долази, да ће кореКцију извршити баш у интересу државе, народа, а не у интересу свом личном и у интересу својих партијских

припадника? Долазимо на то, да су стечена права питање осигураног права градског службеника на хлеб себи и породици, онај чвор, око кога се ломе јучерашње, данашње и будуће општинске управе, да је то камен спотицања унутра грађанског права и грађанског друштва, и, да тај сложени проблем постаје сасвим једноставан тек под једним демократским, народним режимом — који зна, уместо за трвења, за стварање, за велико н конструктивно стварањеГ Од свих досадањих реакционарних одредаба најинтересантнија је и најјаснијја она у § 160, која овлашћује надзорну власт да тражи уклањање извеених градских службеника ,.због важних државних послова". Ова одредба говори више и боље од свих других, како је самоуправа^ у § 1 овог Закона гола реч! А да су бивали и да ће и у будуће бивати „важни државни интереси" изговор за лична гањања и злоупотребе вишег положаја, то је више него јасно. И сам дисциплински поступак против градских службеника требало би да буде независан од надзорне власти. Буџетирање градова и сувише је административно-канцеларијс.ко, због излишне и сувишне контроле надзорних власти. У накнаду за то, житељи градова немај;у нихаква утицаја на буџет. Контрола јавности у погледу буџета јесте освештано право грађанства. Међутим, данас, у унутрашњости, где се јавност обавештава о раду своје општинске управе преко добоша, грађанство нема могућности да води контролу при склапању буџета, нити при дискусији, спровођењу, при подношењу завршних рачуна итд. У пракси буџет се ту и не објављује у јавност, он је невидљив, у целом свом току невидљив. Са друге стране општине извршење буџета поверавају полициским властима! I Закон од 22 јула 1934 године подводи под своје одредбе градове, који су радним класама најбројнији, и целим низом контроле и сретстава ставља их под туторсгво централистичке бирократско-државне машине. То туторство није потребно ради народа у општинама, него ради апарата који управља. Воља народа и власт народа, у народној општини народној кући, потпуно су искључени. Као основ административне поделе, као основна јединица земље, општина је извор расположења народа, да у својој кући, својим радом и својим сретствима, ради сам како хоће, Како уме и како може. Општина треба да има што већу власт, извршну па и судску и законодавну. Будућност ће остварити паролу: сва власт у рукама слободно изабраних општинскИх савета (већа). А овим назадњачким Законом о градсКим општинама није никаква власт у рукама општина, градских или сеоских, никаква власт у рукама њихових савета-већа, никаква власт у рук!ама народа!

6