Општинске новине

Стр 588

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Ако се постављање једне трећине градских одборника хоће да оправда жељом више власти, да у градском већу буду у првом реду заступљени претставници свих редова грађанства, и још више, да у њеМу седе људи који се стручно разумеју у пословима комуналне политике, онда се ни мало не м!оже оспоравати добра воља, искрена жеља самих грађана, да приликом кандидовања општинског часништва изаберу и праве претставнике свих редова, и познаваоце комуналне политике. А ако се мисли да би више власти боље познавале способности грађана него што их познају они који са њима заједно проводе цео свој живот, онда је то више него смешно, по реакционарном овлашћењу Зак, о градским општинама. Што се тиче јавног гласања, не би требало ни освртати се на његову апсолутну депласираност. Нашем је народу у традицији да гласа тајно, то је његово право са којим се он сродио, и због тога ои јавно гласање не сматра уопште гласањем, већ пре изазивањем, провоцирањем. Слободно изражавање воље и убеђења не може да се тражи од тога истога народа данас, када он живи претешким животом, када је услед свакодневних недаћа и брига, растрзања и долажења у конфликт са животом око се5е и у неспоразум са претставницима и носиоцима привреде, изгубио често и сваки знак жива и културна човека. Јавно гласање показало се већ неколико пута: то је у ствари бездушна трговина гогољевским ,,мртвим душама" средњих и нижих слојева. § 25 наређује, да претседник односно већници, не могу бити општински добављачи. Та умесна одредба постојала је и до сада у погледу народних посланика, али она није имала никаквог дејства у случају ако би била прекршена, односно није се никада у пракси ништа предузимало против оних који би ту законску одредбу прекршили. Изигравање ове одредбе јесте врло честа појава и њено наређење без нормирања сретстава (санкција) да се казни онај који је погази остаје без дејства. - Познати су случајеви са лиферацијама, а нарочито са уговорима великих наших општина, Београда и других, у лиферовању струје итд., када се грађанство оштети милионским сумама од својих градских управљача, па ипак они још никада нису искусили казну закона! Значи да нису биле ефикасне досадашње одредбе у том погледу, односно грађанске широке масе немају начина да повуку на одговорност оне Које их поткраа,ају, јер су далеко од градског апарата на чије функционисање немају никаквог утицаја. А Закон о градским општинама остао је без санкциЈа!... § 58, неразумљив, предвиђа оригиналан избор и расподелу броја градских одборника. Листа која је добила незнатну већину, добија скоро све градске већнике!... Тује осовина апарата, који ће неминовно осигуравати потреб-

ну већину у градском већу. Уз јавност гласања, уз постављање једне трећине одборника и чланова бирачког одбора, који врше важну функцију, обезбеђује се лављи део у руковању градском имовином... § 83 претставља класичну игру речи: дужност претседника и потпретседника јесте почастна, али..., а § 85 открива смисао градских одељака који се установљавају код великих општина, у туђим подручјима: њихова прва дужност јесте месно-полицијска! § 88 ставља у изтлед обиље корисних послова које има да врши град, који се, међутим, услед осуства сретстава и могућности често своде на суви канцелариско-бирскратски рад. Граду се ставља у дужност у § 89 низ послова које град има да спроводи за рачун државне власти! Од својих сопствених сретстава град ће свршавати чксто државне послове, подједнако оптерећујући у своме атару и милионаре и сиромахе, како је то већ и код државних терета. Зар да главни посао градске општине буде полицијска служба!? § 90 даје право граду да доноси Статуте односно Уредбе, али Министар може да их поништи, односно неодобри! По § 97 претседник градске општине мора да извршује наредбе надзорне власти, у противном ова ће га разрешити дужности, као што може разрешити и цело градско веће (које је на речени на-ин наоод изабрао!) Из досада изложенога јасно је да ли се ради о самоуправи градске општине, или се ради о локалном органу Министарства унутрашњих послова, односно надзорне власти. Закон на неколико места наглашава, да је смисао надзора више власти над радом градова, општина тај, да би општине што боље спроводиле жеље и потребе својих грађана, да би градови што јаче напредова,\и културно и економски! Пошто нема смисла говорити о некаквом министарству које би се старало о тим многобројним бригама и функцијама градских општина, дакле о једном једнообразном раду комуна-општина (јер једно слччно тело постоји, под именом Савеза градова Југославије), то не би било незгодно помишљати на то да се пословања градова, која у повом реду треба да буду културно економска, издвоје из делокруга Министарства унутрашњих послова, које са своје стране има и сувише других и друкчијих брига, које нису културно-економске него углавном упоавно-безбедоносне природе. §§ 130 и 133 употпуњују оне послове које градска општина има да свршава за Министарство унутрашњих послова, Непосредно у широким народним масама, у селу и граду, а не у престоници или бановинским центрима, општине су добро дошле за експозитуре државног апарата, њена обавештајна служба и будна и ефикасна стража. Само, као што смо нагла-