Општинске новине

Душан С. Никодајевић већник и претседник Културног одбора града Веограда

Београд и СофиЈа

БуГарски народ је способан и необичан народ. Еугарин уме да своја осећања истерује до краја. Лукав, он је, ипак, јак и када воли и када мрви. Као да усваја реч: служи богу или ђаволу, а немој и једном\ и другом у исти мах. Еугарин радо крије оно што му је на дну душе, али ни сам не зна колико је унутра спреман да се за своје вере жртвује. С нагоном државе, овај народ, који је у Средњем веку, као и наш, имао своју империју, у исто време је један народ код кога су се развијале све оне црте које су чиниле да су балкански Словени тако свесрдно прихватили боГумилска учења и које стално упућују њихову мисао широким, човечанским хоризонтима. Сајферт је, у једном великом делу, светском револуционарству тражио извор у боГумилству. Та релиГија, која је, долазећи из Азије, овде, на Балкану, наишла на тако плодно земљиште дајепосталакао изворно балканско-словенска, владала је врло моћно и душом буГарскоГ и душом нашеГ народа, а њени утицаји се осећају и данас. ЕоГумилско учење не одговара само психологији балканских словенских земљорадника. Оно је такво да би дирало у живац све Словене, и ја сам већ раније указао на сродност богумилске науке с толстојизмом. Овде бих хтео само да подвучем, да су се балкански Словени кроз боГумилство несвесно припремали да једнога дана постану свесни потребе опште словенске заједнице. Због свеГа тоГа није проста буГарска душа. Она је сложена. Стапају се у њој чак и опречни елементи. Бугарин зна да буде истодобно и стваран и утопист. Упоран освајач конкретног и сањало великих илузија. Оних које држе и људе и васиону. Проклетство је хтело да се ми и Бугари дуго, очајно прегањамо. Процес наших националних индивидуалисања, кроз наше државе, доводио је до борби које су немилосрдно ломиле толике племените снаГе наша два братска народа. Бејасмо често два Кајина, али је мисао братства увек хтела да се домисли. У малој Кнежевини Србији, и за владе Кнеза Александра Карађорђевића и за владе просвећеноГ апсолутизма високоГ Кнеза Михаила, знало се оно што ће процес унутарњег у-

чвршћивања и модернизовања наших националних држава тако често заборављати. И Михаилов просвећени апсолутизам, њеГова балканска акција, и носиоци левичарске идеолоГи]'е, Светозар Марковић и Љубен Каравелов, имаху присне везе с крајњим мотивима балканске историје. Крај свих ружичастих преувеличавања и упркос недовољном осећању даноГа момента и нешто наивном гледању на таташњу Турску; кра/ свих прераних илузија, они беху начисто с 'једном истином: Ми, ми балкански Словени располажемо првим правом на Балкан. ИкадГодсе та истина заборављала, небеше добро ни нама ни Бугарима. Наиалост, често се Заборављала истина о нашем врховном праву на Балканско Полуострво. Мисао братства нашеГ и буГарског народа имала /е своје Гонитеље и своје жртве. Два здрава, необично способна и братсКа народа, а њихова најбоља мисао тако дуГо беше рањављена у истори/и... Али... Најубедљивији доказ да је мисао братства нашеГ једна истина, то је што се она, сама и рањављена. никада није предавала. И онда када је била остављана насамо са својим џелатима и својим дивним али мртвим заточницима, она /е вапила да се оствари... Много /е мртвих апостола живе жисли балКанскоГ Словенства! БеЗброј је оних Ко1и се жртвоваше за будућност балканскоГ Словенства, а остаје неизмерна словенска слава и част на буГарском народу што /е он после Рата принео далеко већи број жртава за победу братства. Мисао нашеГа братстка мора победити ако ми и ЕуГари не мислимо да дамо заправо онима који Балканцижа оспорав цу способност з~а културу и који, заједно с Херманом КајзерлинГом, желе да балкански народи буду бик. коГа ће пробадати западњачки лажно хумани мачеви, жедни крви наше. Ми нећемо ничија права да Газимо, али јоги мање смо вољни да напустимо наш заједнички ранГ, на који стекосмо право по историји, по надчовечанским напорима око иЗГрађивања наших, и средњевековних и нових, држава. По духовним способностима и по душевним боловима.