Општинске новине

Стр. 596

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

отпор' против завојевача споља и угњетача изнутра. Снажне верске борбе које су у Чешкој и Словачкој вођене, биле су израз тога демократизма. Католичка црква и католички дух били су страни Чешком народу. Католицизам је импортиран из Немачке, Аустрије и Италије и имао је тенденцију германизирања. Католички дух је по своме бићу универзалан, Национални елеменат је њему стран. Штавише национални дух је у католичкој хијерархији нешто што се као демократско и револуционарно сузбија. Свима националним борбама у току 19 века католичка црква и папство били су противни. Католичка црква је била отсудно противна талијанском и немачком националном уједињењу. Слично је било и код нас приликом нашег ослобођења и уједињења. Чешки народ, пак, имао је поред Хуса и хусистичких борби још и снажан покрет реформације и протестантизма, који, и ако су створени под утицајем Лутера, имали су чисто чешку националну боју. Поред специјално религиозно-философских и религиозно-догматских опречности према католичкој цркви, чешка реформација је имала изразито националан кар^ктер против германизаторског католицизкта: Штавише и после чешке пропасти у боју на Белој Гори, против-реформација, католицизам није могао, како каже Масарик, дз ухвати корена, јер ту није била борба између националног католицизма и на ионалне реформације, већ ове последње и страног германског католицизма, У Француској је, као и у Чешкој, победио католицизам, реформација је такође у крви угушена, али је ту била победа националног католицизма , Свуда је, вели Масарик, против-реформација спроведена од сопствене нације, код нас (Чеха), напротив, спровела ју је страна династи^а, један, нашој нанацији и нашим духовним традицијама стран и непријатељски режим. 1 )) То је очувало демократски дух Чешког народа, те је могао, да се, током историје, одожи под режимом Хабсбурговаца и навалом германизације. Тиме је очувана национална свест и економска независност "Чешког народа. Из тих разлога Чешки је народ могао у бурним данима светскога рата од 1914—1918 г. да даде оне резултате, које смо раније описали. У тој својој религиозној слободи и јако покретљивој и бурној свести Чехословачки народ је дао, не само снажан отпор против Хабсбуршке монархије, већ је и манифестовао чврсту вољу за стварање своје националне државе. Демократска политичка форма коју је Чехословачки народ дао својој националној држави, није ништа друго до израз слободног религиозно-философског духа и јаке националне свести, који су се, током историје, кроз најмрачније векове, пробили до нашега доба. Ту није би-

ло после ослобођења, лутања, мада је било различитих убеђења и мишљења. Сваки народ има свој дух, свој карактер и свој смисао који се у току историјског развитка испољава и кристалише. Снаге које стварају један народ оне га и одушевљавају. Велики синови дотичног народа треба само да су свесни тих моралних вредности и особина свога народа, као и стваралачких снага које се у народу налазе те да их употребе за даље стварање и изграђивање историје свога народа. Ослобођење и уједињење нашег и Чехословачког народа није никаква случајност, већ резултат историјског збивања, социолошко-економских чињеница као и политичко-војничких добро одмерених подухвата. Сви ти догађаји скупа дејствују као социолошки и игторијскв закони једног народа, једне државе, Ток историје је неумитан и неопходан и потпуно независан од појединаца садашњости, јер исти црпе своју снагу из раније створених чињеница у области физичких, материјалних, психичких, политичких и културних догађаја, који су се одиграли ван наше генерације — пре нас, Нашој генерацији остаје да дела у истом правцу, и да тековине ранијих генерација, као и своје сопствене, остави као аманет у наслеђе генерацијама које долазе. У томе нема колебања, „јер само народ чврсте воље оствариће своје идеале, постићи ће свој циљ", каже Масарик. 1 ) Појединци, па и читаве политичке групације, могу се и огрешити, али се народ не сме огрешити о своју историјску мисију. Народ мора да зна шта хоће, куд иде и шта му је циљ. Тиче се његовог опстанка и његове историје. Будуће генерације су саставни део са садашњом и прошлим генерацијама, јер се један жив народ састоји из прошлости, садашњости и будућности. На водећим великим синовима народним задатак је да пронађу смисао, да знају циљ и да интуитивно осете мисију свога народа, Чехословачки народ је нашао у Томи Масарику и Едуарду Бенешу носиоце и претставнике свих тежњи, и, да се изразимо синтетичким појмом, они су резултанта развића Чехословачке историје.

VIII 5 ,После више од шесет година заједничког државког живота, органско је динство талијанског народа није још васпостављено ,, в (ОијЈо (1е Ки^его: Се^ 8сћ1сћ1;е с!еб ЕЉегаНбтиб 1П Еигора, Мипсћеп 1930. б. 328. Кад посматрамо поједине водеће политичке личности видећемо да су биле једностране у своме политичком делању. Једни су осећали више државу и њене потребе, други су више били народни трибуни, али нису имали у себи

х ) Т. О, Мазагук: \)СеН-Кеуо1ииоп 5. 531/2.

Ј ) Мазагук: ^еН-КеуоћЦшп 5. 535.