Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ _ зао „безкласну демократију", пренесу на остале делове нашега народа, Најзад привредне и социјалне прилике тих крајева биле су сасвим различите од оних у Срјбији и Црној Гори, чак шта више биле су противне овима. Уједињење нашег народа није извршено револуционарним путем, већ, после победоносног рата, стапањем. Не може се сад више говорити само о утицају Србије на ново-ослобођене крајеве, већ су и ови утицали на њу. У крајевима који су били под Аустро-Угарском влашћу није било снажног демократског духа као што је случај био у Чешкој. Интелигенција је била одвојена од народа и стајала под утицајем владајуће касте и свемоћи аустро-угарске бирократије, 1 ) Католичка црква је и са своје стране придонела слабљењу правог демократизма и национализма код нашег народа под Аустро-Угарском. Либералистичке идеје 19 века нису биле у вољи вишега клера. Дух Рачког и Штросмајера потиснут је и све што је национално и либерално прогањано је Само је ширен и наметан дух универзалног католицизма. Јанез Крек је био последњи снажни верски отпор против ненародног католичког духа. Велики светски догађаји од 1908 и 1914 г. већ су били на црагу. Католичка црква је више била у служби политичких циљева Аустро-Угарске монархије, него у верској служби нашега народа. Дух Штадлера однео је своју победу над духом Рачког, Штросмајера и Јанеза Крека, мада је било доста светлих изузетака, али чији је глас остао глас вапијућег у пустињи. После ослобођења у место да се крајеви, који су били под Аустро-Угарском „одаустријанче", наступио је процес аустријанчења Србије и Црне Горе. Онај дух Србије, који је био атракциона сила за наш народ под Турском и Аустро-Угарском није више негован, Стари туђински дух управљања остао је исти. Из државне и општинске администрације избачен је немачки и мађарски језик, али је туђинска мисао, морал и поступак остао да и даље живи у нашој ослобођеној отаџбини. Чешка интелигенција, под утицајем Томе Масарика и других великих мужева, била је демократска и национална. Сам пак Чешки народ живео је духом Јана Хуса и био напојен идејом и духом људи који су сачињавали „Чешко бјратство". Демократски и „комунистички" дух „братске заједнице", из чијих је редова поникао, између осталих великих синова Чехословачког народа, и Јан Амос Коменскц (1592—1671), у Чешкој је историјским процесом створен трећи сталеж, који је увек носилац националне и привредне независности једног народа. У грађанском сталежу Чешког народа вечито је тињао дух Јана Хуса, Коменског, Палацког, Хавличека и Томе Масарика,

— — ; 0 Т р 595 док је у Хрватском делу нашег народа живео дух феудалаца Франкопана и Зринског. Дух Матије Гупца није био у вољи хрватске бирократије, племства и званичних политичких фактора који су Хрватском управљали. У српском делу нашега народа живео је, кроз народну поезију, дух средњевековног српског ритерства, као бораца за слободу и независност, у отпору према угњетачима споља. Током 19 века створен је дух националне револуције, који је одржао Српски народ у ослободилачким ратовима од 1912—1918 г. Карађорђе и Милош, пореклом из сељачких редова, били су идеал, не само широких сељачких редова, већ и његове интелигенције. Српска интелигенција се поносила што је пореклом са села,. и у колико то она није била, трудила се да то порекло веже за село. У Хрватској се интелигенција стидела свога сељачког порекла у колико је то она била. Градови у Србији били су слабо развијени, али у колико их је и било, били су потпуно национални, У Хрватској је био баш обрнут случај. ,,Још у другој половини 19 века, вели Фердо Шишић, неки су градови у Хрватској, као Загреб, Вараждин или Осијек, били толико заражени нијемштином, да странац фактички није знао, да ли је у једној словенској земљи или није." 1 ) У Србији се није буржоазија ни формирала, у хрватским градовима у колико ју је било, била је анационална, ненародна, па и противнародна. Хрватска буржоазија, као и племство, била је страна целом народном телу и духу. Она је имала своју специјалну мисију коју јој је туђин определио. У колико се је та импортирана буржоазија и , национализирала" то је било само с поља, по форми у колико је то било нужно и потребно, да нашим језиком врши туђу националну и привредну мисију. Без националног грађанства; са израженом националном и економском свешћу, немогуће је израдити један уравнотежен, јединствен и хармоничан политички, привредни и државни програм. У Чешкој је био сасвим обрнут процес. Тамо су градови били национални или су у току 19 века то постали, Чешка буржоазија је национално свесна и водила је снажну борбу против аустријске, политичке и економске пенетрације. За време рата цео Чешки, па и Словачки народ, устао је у одбрану своје независности и самосталности. После рата на основу те идеологије и тих политичких концепција, створена је Чехословачка држава. Тај отпор Чехословачког народа лежи у његовом демократском духу, који је кроз векове стваран, обнављан и кристализован. Током целе чехословачке историје провлачи се црвена нит демократизма, који је у суштини својој, у разним видовима и под различитим оклностима^

Ј ) Види о томе: Милан Марјановић: „Савремена Хрватска" (Срп. Књиж. Задруга)".

*) Др. Фердо Шишић: ,,Ј. Штросмајер и јужнл? словенска мисао" 1922. стр. 25 (Срп, Кв>. Задруга),