Општинске новине

9

Слободан Ж ВидаћовиП, шеф Одељћа за штампу и ћ^лтурну пропаганду Г. п. г. Београда

Незапосленост у нашим градовима

Није један социјалан проблем у коме се у широким и лаичким, непосвећеним круговима сасвим погрешно мисли, а у извесном степену и у стручним, док се дубоко не уђе у његову студију и не изнесу статистичке цифре, хладне и оштре као челично сечиво. Ми смо недавно цифрама и анкетираним налазима утврдили, да станбени проблем у Београду, као и у већини наших взћих градова, није не само решен — као што се то чак и званично мислило — него да се, напротив, налази у још оштријем и неподношљивијем стању него раније. То је дошло отуда што Београд, по својој социјалној структури град економски слабих радничких и малограђанских редова, захтева десетак хиљада нових, здравих и јевтиних малих станова, а њих нема ни толико да могу да задовоље ни пети део те тражње. Због овакве огромне диспропорције између понуде и тражње, кирија је на такве станове знатно порасла, место да се смањила бар у оној сразмери у кој.ој су плате и надвице смањене под изговором, да је живот у Београду постао за 35—40°/о јевтинији. Док' су закупне цене станова од две собе и принадлежности — према резултатима последње службене Станбеде анкете Одељка за штампу и културну пропаганду гр. Београда — пале, у односу на висину закупнина из априла 1931 године, са 8°/о, од три собе — са 16,7°/о, од пет соба и више — са 26%, дотле се кирије малих станова држе или стационарно или са малим падом од око 4 % на ужој периферијјИ!. или стално расту као на широј периферији, услед све веће миграције сиромашних елемената и са њом повећане тражње тих бедних уџерица. Кирије малих станова на широј периферији наших централних градова стално расту умзсто да опадају. То је факат који се у градским општинама непрекидно мора имати на уму. Пренасељавање тих малих станова у Београду и нашим централним градовима (и напуштање средњих и већих станова) постало је једна перманентна социјална појава, врло значајна у нашој соци алној статици, потенцирана економском кризом, све нижом платом и надницом. Са много места даје се дефинитиван суд о извесним социјално-комуналним проблемима и ако о њему може да пресудну реч каже само социограф на основу упоредних статистичких цифара и конкретних анкетних налаза. Као што није решено станбено питање, тако је у ствари и живот у оеограду врло мало јевтинији према ранијим годинама, једва за десетину поена, јер док су неке намирнице и животне потребе у истини јевтинкје за 20—28%, дотле су друге, исто тако неопходне, поскупиле за 15—18 °/о! Ми ћемо у једној од идућих својих студија у часопису Београда , Београдским 1 општинским новинама'* изнети, са упоредним статистичким излагањем два тржишна периода, да је живот у Београду појевтинио свега са око 12%, и показати да су пензије, плате и наднице палесапреко 25% и датадиспропорција има страховитих реперкусија на београдско становништво, на првом месту на живот његовог поДмлатка, јер је Београд са преко 80% град чиновника, радника, малих занатлија, ситних трговаца, уопште слабих економских редова! Други социјално-комунални проблем 1 , који је исто тако олако схваћен у југословенским градовима, и још лакше оглашен као решен, то је проблем незапослености, Комплициран питањем и неупослених интелек 1 туалаца. Неће се само на једном месту чути оваква наивна констатација: ми нисмо индустријска земља, нити су наши градови, на челу са Београдом — градови фабричких димњака! Код нас неупосленост неће достиПи ни до граница социјалног и комуналног проблема, а још мање до његове критичне заоштрености! Међутим, цифре, које смо из веродостојних државних и самоуправних извора уззли, као и прикупљали путем личне анкете Комуналног бироа Савеза градова, показују сасвим супротно стање, показују нам, дасеброј неупослених стално увећава и да је у југословенскИм градовима већ данас достигао цифру од преко 150.000 душа незапосленог света: квалификованих и неквалификованих радника... Ни један важан социјални или привредни проблем не може се правилно решити, док се он довољно не испита у народу, и квантитативно и квалитативно; као што се ни једна бо-