Општинске новине

Стр. 614

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

лест не може да излечи док се не постави њена тачна диагноза! А ово што ми сад имамо и добивамо у погледу социјалног индикативног и статистичког материјала није довољно ни по обиму његовом, ни прецизно по садржини његовој. Тосуунајбољем случају само ембрионални податци на основу којих се не сме доносити никакав дефинитиван закључак, без ризика да се не учини каква погрешка и недовољно доказана генерализација... Пишући ову студију ми смо се, природно, послужили свима могућим изворима: статистикама Средишњег уреда за осигурање радника, званичним извепЈтајима јавних берзи рада, цифарним подацима хуманитарног фонда саобраћајних службеника, подацима рударских братинских благајни итд. Али на првом месту, да би добили једну што рељефнију слику о стању неупослености у нашим градовима, ми смо у име Комуналног биро-а и Канцеларије Савеза градова извршили у току месеца маја и јула ове године једну анкету о стању неупослених радника у нашим градовима. Судећи по извештајима, које смо добијали од вевећине градова, градске управе настојале су са пуно љубави и труда да на сва наша питања о проблему незаПослености одговоре тачно и прецизно. Што им то није у свима случајевима пошло за руком, није кривица до њих, него до самог система организације рада градских поглаварстава, која су у већини случајева толико пренатрпана држ. пословима пренесенога делокруга да су просто утонула у море разноврсних и често немогућих наредаба надзорних власти! Све то претставља директно онемогућавање свих самоуправних послова и несвесно деградирање градске самоуправе на ниво државне писарнице и полицијске експозитуре! На ову анкету одазвало нам се 50 градова од 75, колико их укупно имамо. У многим од тих градова вршили смо и лично, на терену, проучавање овог питања. На основи свега тога, покушаћемо да дамо макар приближну слику стања незапослености у нашим градовима, као и слику делатности наших градских општина на ублажавању те незапослености и њених оштрица. Прикупљени подаци у градовима, званично, преко градских поглаварстава, пружају нам врло непотпуне цифре, али које ипак доказују колико се неупослених грађана водило у односној градској општини у моменту ове званичне анкете Канцеларије Савеза градова: да ли је односни град увео систем јавних радова, са коликим је новчаним кредитом располагало градско поглаварство у "1935 години за помагање неупослених, односно за сузбијање незапослености у граду, као и на које се начине вршило то помагање неупослених грађана и њихових породица!... —

Примера ради навешћемо овде, пре свега, неколико од тих података, да се покаже колико су слабим и недовољним кредитима самоуправни градови располагали. (Готово 70°/о од свих анкетираних градова подвукли су категорички у својим одговорима, да их држава није ничим помогла, па ни отварањем јавних радова.)

Са коликим је

Колико је би-

финан. ефек■

ло просечно

Град

тима распо-

неупослених

магала оп-

житеља оп-

штина за

штине

незапослене

(око дин.'.)

Битол.

200.000

1.000*

Бања-Лука

150.000

2.400

Вараждин

200.000

300

Сисак

100.000

357

Славонска Пожега

60.000

370

Сплит

2.250**

Г\арловац

240.000

450

Славонски Брод

125.000

750

Петровград

380.000

900

Лесковац

50.000

450

Велика Кикинда

200.000

2.500

Сента

320.000

1.500***

Ниш

450.000

1.017

Марибор

805.000

1.475

Загреб

4,463.000

5.000

Шибеник

50.000

700

Осијек

850.000

1.200

ЈБубљана

200.000

4.893

Подгорица

150.000

400

Сомбор

"100.000

д44***

итд. итд. Према подацима, које смо прикупили, у 50 градских општина забележено је преко 53.000 неупослених грађана, житеља тих градских општина, а у тим истим градским општинама располагало се градским кредитима за неупослене са приближно 12,000.000 динара! Кад би ови подаци о броју незапослености били потпуни, тај број неупослених нити би био велики, нити би он уопште претстављао тако тежак и тако актуелан социјални проблем! Али број неупослених у нашим градовима стварно је много већи него што ови подаци показују, зато што су у овим подацима, у главном регистровани стални житељи њени, којима градске општине воде колико толико евиденцију. Према званичним подацима у току 1935 године у нашим централним градовима Београду, За^ребу, Лзубљани, Са-

*) већином пролетеризираних занатлија, мањих трговаца и б. пољопривредника. **) са радницима цемент. фабрика. ***) број породица, у којима није био упослен ии један члан.