Општинске новине

Стр. 618

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

пр. у Београду од 115.000 грађана, који*) у чествују активно у производњи, администрацији и свима осталим делатностима, пада, на групу економско малих грађана 104.238 грађана, (чиновника и пензионера = 30.000; радника квалификованих = 45926; неквалификованих радника свих врста = 22057, занатлија = 4803; и ситних подузетника = 2453). У групу економско јачих долазило је привређујућих свега 10868 Београђана (трговаца, индустријалаца и сопственика већих предузећа свих врста = 6182; лекара, адвоката и слободне професије = 2185; рентијера = 2501). У тој сразмери односа креће се углавном социјално-економска структура и већине наших централних и уопште већих градова... Тај мали радни човек, који претставља апсолутну већину нашег градског живља, никада није имао неки нарочито високи животни стандард, али ипа; куд и камо виши него што му је данашњи. Прво снижавање његовог животног стандарда долази заједно са првим данима привредне кризе — у току 1930 године! Крајем те године, према пореским књигама, Београђани имају просечан месечни приход: Број радних грађана са просечним месечним приходом: 13.200 испод 800 дин.; 48.000 од 800 до 1.500 дин.; 9.000 од 1500 до 2000 дин.; 15.100 од 2000 до 3000 дин.: 18.300 са преко 3000 дин. Али се тај већ у 70% случајева недовољни просечни месечни приход већине београдских грађана још и даље непрекидно снижава. Према нашим проучавањима службених података у 1931—1932 год., добили смо ове апроксимативне цифре: Број породица са просечно месечним приходом: 9500 испод 1000 динара; 22.000 од 1000 до 2000 дин.; 19.600 од 2000 до 3000 дин.; и само 8600 са преко 3000 динара! То непрекидно опадање прихода економски најслабијих редова наставља се, и у 1933, 1934, 1935 и 1936 години. Месечни индекс цена и кретања надница, које статистички отсек Г. п. г. Београда објављује у службеним ,,Општинским новинама", затим подаци пореских одељења, па Окружног уреда за осигурање радника, најзад подаци сталешких комора и удружења, од којих смо у 1934 и 1935 години прикупили потребне статистичке цифре, показују да се просечни месечни приход београдске породице тих радних редова снизио на око 1600 дин. у 1934 год., на 1520 дин. у јуну 1935 год., односно на 1340 дин. у јуну 1936 год,, док је он у 1931 год. износио око 1850 д. Исто тако, према податцима Окружног уреда за осигурање радника, ма да се они не могу увек сматрати као апсолутно поуздани,

*) Према пописној статистици од 1929 год.

јер радници најнижих радничких разреда најчешће нису ни пријављени уреду — утврђује се за март 1936 године ова скала величине месечне зараде (одбијајући недеље као и празнике): за 80.465 пријављених радника београдском Окружном уреду: Број радника са месечним приходом (према обезб. надници)

10.369*)

220 динара

377

240 „

1.592

290 „

4.149

350 „

11.805

420 „

7.720

'500 „

6.192

600 „

7.642

720 „

6.892

850 „

7.163

900 „

5.283

до 1.200 „

11.280

изнад 1.200 „

Према извештајима самих послодаваца као и статистичко-социјалних одељака градских општина, доказано је, да је радничка надница у нашим градовима пала, јер је она крајем 1935 године просечно износила свега око 21 динар (просечно за све градове) а у некојим градовима то је срожавање пало далеко испод и ове већ мизерне суме. Детаљним статистичким упоређењима необориво се доказује, да се процентуално број упослених са надницама од 9.60 дин. до 24 дин. дуплирао у току последњих неколико година, али се зато дупло смањио број оних са надницама од 24 до 48 дин., односно извршена је у тој сразмери срожавање надница... Марта 1936 године просечна обезбеђена надница износила је: Висина радничких надница у нашим градовима (март 1936) просечно о- просечно о- просечно о-

ГРАД

безбеђена

безбеђена

безбеђена

надница за

надница за

надница за

раднике

раднице

све раднике и раднице

Бања Лука

18.27

13.17

17.72

Београд

25.79

18.97

23.93

Дубровник

26.01

13.14

23.38

Карловац

21.15

17.34

19.94

Љубљана

24.80

18.24

22.18

Ниш

16.59

13.95

16.12

Нови Сад

19.80

14.39

18.19

Осијек

19.99

15.23

18.91

Петровград

16.72

11.60

15.20

Сарајево

21.42

16.49

20.35

Скопље

15.75

11.15

14.84

Сомбор

17.87

12.93

16.27

Сплит

26.90

12.43

23.05

*) У овом првом надничном разреду чине преко 60°/о шегрти.