Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 619

Суботица Сушак Тузла Загреб

16.90 30.86 18.36 26.48

11.54 17.15 11.95 17.51

14.92 27.69 17.56 22.85

Али вије се срозао животни стандард само радничких породица, које често са незапосленом родбином 1 деле своју злехуду надницу, него је нагло пала месечна зарада и чиновника, и службеника, државних и самоуправних, и занатлија, и малих привредника, уопште свих оних који чине преко 80—90% нашег градског становништва. Према службеној анкети, коју смо у име Комуналног биро-а Савеза градова вршили у току 1934 и почетком 1935 године, просечни приход економски малог грађанина (чиновника, радника, занатлије, ситног привредника итд.) пао је у апсолутној већини наших градова са преко 20%! Илустрације ради, дајемо следеће изворне податке за 20 наших градова (према службеним. подацима Канцеларије СаЕеза градова и односних градских општина за 1934 годину): Просечнимесечни приход радног грађанина: Т х (чиновника, службеИме града: ' г ника, радника, занатлија, ситног привредника итд.) Бања Лука 1000 Бела Црква 500 Вараждин 650 Винковци 800 Велика Кикинда 700 Петровград 500 Загреб 1200 Љубљана 1000 Марибор 800 Митровица (Сремска) 850 Мостар 900 Осијек 650 Славонска Пожега 900 Приштина 300 Сарајево 1050 Стара Кањижа 450 Травник 700 итд., итд. Да би колико толико скунаторио за најосновније животне потребе, наш радни грађанин шаље и жену и нејаку децу у привређивање, ма и са најнижим надницама, јер оне у овом случају играју само улогу допцњујућег прихода• Али та тако јевтина радна снага — избацује из привредног строја на улицу главног хранитеља породице, оца и мужа, те женина или дечја надница, која је имала д,а игра улогу „допуњујућег прихода", постај.е, нажалост, главни и једини приход... Али да се задржимо на горњем просечном приходу радних грађана у 20 наших градова. Тај приход просечно за све горње градове износи око 850,— динара месечно. Мо-

же ли се са таквим приходом издржавати породица од четири члана? Загребачка радничка комора прорачунала је, да је за минимум егзистенције за породицу од 4 члана потребно 1569 динара месечно. Загребачка радничка комора овде је обрачунала само најминималније потребе „физиолошког живота". Па ипак ни толику суму нису могле да привреде све радне породице у нашим градовима... Ми смо лично проконтролисали реалним пијачним ценама и др. изизворним подацима висину неопходних месечних трошкова једне београдске породице од четири члана и документовано смо утврдили, да је овај прорачун индекса Загребачке радничке коморе за минимум егзистенције нереалан, односно и сувише низак. Из доње таблице, коју смо израдили према службеним подацима Статистичког отсека Г. п. г. Б. (извештаја о ценама животних намирница и о надницама) а на основу материјала из анкета Одељка за штампу и културну пропаганду Г. п. г. Ееограда, виде се ти неопходни месечни трошкови породице (од 4 члана) београдског квалификованог радника, малог привредника — државног чинорника или самоуправног службеника, и то за 1934—1935 и 1936 год.: 1934/1935 1936 г. (За првих

храна (рачунајући само оне намирнице, које наука о исхрани означава као неопходне за минимум егзистенције) одевање (одело, капут, рубље, ципеле и т.д.) саобраћајна сретства (за старешину — привредитеља породице и једно дете) огрев лекар и лекарије ва све културне потребе Стан (две собе и кујна) укупно: Међутим, просечан приход бео- градских породица износио је:

шест месеци — просечно) 910

530

210 105 85 860

800

510

210 100 85 660

2700

2365

1780 1340

Резултати делатности наших градских општина на ублажавању незапослености Вршећи анкету о броју и стању неупослених радника и радних грађана у нашим градовима, ми смо у месецу мају и јуну т. г., прикупљали у име Комуналног бироа Канцеларије Савеза градова службене податке и о томе, шта су наше градске општине учиниле за своје неупослене грађане. Ови су нам подаци били службено потребни за реферат, који смо, према налогу Савеза градова, имали да поднесемо Претседништву светског Конгреса Међународне Уније градова.