Општинске новине

Стр. 624

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

или социјални морал. Београд је још једном у низу толиких примера показао своју душевну величину. За хуману акцију није довољна само свест о братској дужности него и снажан осећај самилости према онима који пате. Једно без другога не вреди много, јер права хуманост није ни снобизам имућних, ни поза сујетних. Хуманост Београда је од увек високо свесна, као што је и његова свест високо хумана! Београд је ко зна по који пут доказао, да је он не само једна хемисфера мозга своје отаџбине, него да је он и срце и душа њена, душа који сламају патње а крепе и уздижу наде његових грађана и свеколике његове југословенске браће! Београдска општина, која последњих година све више развија смисао за социјалну помоћ, прегла је да, поред помагања породица неупослених, пружи што више рада онима који на њега тако нестрпљиво већ годинама чекају! Нарочито су у томе раду изразите неколико последњих година, када је Београдска општина на разним својим 1 радовима упослила хиљадама мануелних, квалификованих и неквалификованих радника. Оно што је у овоме раду за пуно поштовање то је широкогрудост Београдске општине, јер док већина других градских општина упошљавају само своје житеље т.ј. своје правне чланове — дотле Београдска општина није правила никакву разлику између Београђана и оних које борба за хлебом доведе из свих крајева наше простране државе, већ свима даје хлеба и рада, разуме се у колико јој то дозвољавају њена за ту циљ тако скучена сретства. За то здраво схватање југословенске престонице и њене социјалне улоге нарочито се снажно ангажовао наш велики ерудит г. Душан С. Николајевић у градском већу Београда. Проучавајући ово питање утврдили смо, према службеним извештајима, да је у појединим ^ехничким радовима Београдске општине запослено преко 70°/о не Београђана, што служи на част социјалној и националној свести Београдске општине. Тако у месецу јуну ове године, пратили смо извештаје о упошљавању на техничким и другим радовима, којима су руководила два врло агилна отсека Београдске општине. Ту нас је интересовао и однос запошљаваних Београђана према запошљавању радника из унутрашњости. Тај се однос манифестовао у овим цифрама исплаћених надница: Број исплаћенпх надница у месецу јуну 1936 Године: Инжењерски отсек: Отсек за паркове и пошумљав.: 1.129 надница 56.21 надница унутрашњости 4.727 надница 11.270 надница

Ту сразмеру односа констатовали смо и у некојим другим отсецима Београдске општине, на пример у Одељку за одржавање калдрме, где је од упослених радника на радовнма у месецу јуну долазило на Београђане 15,5% а на раднике из свих крајева државе 84,5 о/о... Са много социјалне сталожености, стручности и ефикасности прикупљених сретстава (путем принудног социјалног приреза,) али са мање хуманитарних стремљења приватне иницијативе, Загребачка општина дала је релативно највише резултата у искључивој комуналној интервенцији за незапослене раднике. У Загребу је од 1931 године до јануара 1933 год. порастао број неупослених са преко 8.593. Али је, захваљујући комуналним јавним радовима тај број мање упослених т.ј. незапослених почетком 1936 год. пао на 5326 лица. У ову цифру ушао је и осетан број квалификованих радника. Комунална делатност Загребачке општине ва помагању својих неупослених грађана састојала се у главном: а) Организовање комуналних јавних радова као непосредна и једина исправна мера за ублажење незапослености. Тој сврси служи приход од ванредног социјалног приреза, који је разрезан за зимски период 1935/36 на општински г^рирезЈ, на државне непосреднз порезе по прогресивном кључу 5, 10, 15 и 20%. Укупна свота ванредног социјалног приреза за незапослене дала је за 1934/35 год. 3.030.324 дин. и за 1935/36 год. 2.073.000 динара, (услед смањења процентне стопе са 5%). б) Помагање незапослених квалификованих радника, којима се није могла пружити зарада преко јавних радова, као и помагање немоћних и болесних незапослених радника сталним потпорама, у становима, у животним намирницама, обући, одећи, као и у огревном материјалу. Новчане потпоре давала је Загребачка општина само изузетно, у случају хитне потребе, и то правним члановима општине из дотација градског буџета а радницима, који су чланови других општина, из добровољних прилога. Таквих потпора издато је у 1935 год. у укупном износу од 739.797 дин. У животним намирницама издано је исте године у 20.323 дознака 184.794 кг. брашна и 41.599 кг. других животних намирница (меса, масти, шећера и т.д.). Дрва за огрев издато је 230 хвати. У градским кујнама за исхрану незапослених издато је у 1935 год. 196.672 бесплатних оброка хране, а бесплатног преноћишта добнло је 27.539 неупослених лица. За спровођење ове врло успешне и у нашој држави најсолидније организоване акције на планском ублажавању незапослености, би-

радницима из Београда радницима из