Општинске новине

6Е0ГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 625

ли су Загребачкој општини на расположењу (поред ванредног социјалног приреза од просечно 2,500.000 дин. годишње) и буџетски кредити од 2,140.000 дин. (1,66 °/о од свих буџетских расхода). Поред тога, Загребачка Јавна берза рада дала је у 1935 год., незапосленима у Загребу разних помоћи укупно у дрин. 4,302.607. Приватном иницијативом стављане су Загребачкој општини на расположење извесне суме добровољних прилога. Тако је 1935 год. било добровољних прилога 260.000 динара, што је несумњиво врло слабо према 505.805,25 дин. колико су изнели прилози хуманих грађана у Београду. У Загребу је координирана државна и општинска акција за незапослене. Јавне радове ради запослења неупослених организовала је у Загребу искључиво градска општина и то на терет ванредног социјалног приреза. Запослење добијали су не само мануелни радници већ и интелектуалци у разним градским 1 културним институцијама. Незапослени радници, које је упошљавала Загребачка општина из прихода социјалног приреза, имали су да раде по 12 дана месечно осмочасовним радним даном. Број тих радника на комуналним јавним радовима кретао се до 3.500. Из ових најосновнијих података види се, да је у нашој држави од свих градских општина релативно највише планског смисла унела у проблем упошљавања неупослене радне снаге Загребачка општина, ма да је и она огромно далеко од пуног решења овог претешког социјалног проблема, јер се и њена комунална акција ограничила на један релативно узак круг, остављајући ван истог хиљаде незбринутих радника, како физичких тако и умних. И у Лзубљани, и ако она има највећи смисао за комунално-социјално старање, јер њена градска општина стоји на првом месту са висином буџетског процента за комуналносоцијалну политику, ипак постоји озбиљан проблем неупослених радника, кога тако лако не може решити. У одговору градског поглаварства града Лзубљане на анкету београдске Канцеларије Савеза градова каже се: „Број незапослених се услед данашњих економских односа множи свакодневно и кад би помагали незапослене преко целе године не би нам кредити трајали ни за пола године... Зато се издају потпоре углавном у зимским данима." У 1935 год. прошло је кроз Раднички одељак Социјално-политичког оделења Лзубљанске општине 4893 незапослена радника, који су колико толико збрињавани, у већини материјалном потпором. У Љубљани има неупослених око 5000 лица. Од 1 јануара до 30 априла 1935 год., услед инкорпорације о-

колних општина, регистровано је 3526 незапослених, већином неквалификованих радника. Како Лзубљанска општина располаже врло малим буџетским кредитом за незапослене, то не може да организује јавне радове. Тудужност у -Љубљани узела је на себе бановина. Општина приређује сваке године помоћне хуманитарне акције за помагање неупослених, којима се бар у извесној мери одазивају имућнији грађани и све врсте послодаваца својим прилозима. На крају свога одговора на савезну анкету, Љубљанска општина истиче: „месно поглаварство у Лзубљани, услед јако смањених општинских прихода, не може предвидети у своме буџету веће износе за помагање неупосл.ених, те је услед тога упућено у главном на материјалне потпоре које у оброцима даје Краљевска банска уцрава. Како је са тим помоћима банске управе немогуће, услед огромног броја неупослених, помагати их тако да би били свако-месечно збринути, то је за градско поглаварство ово питање од велике важности.' Да би дали што вернију слику о делатности наших градова на проблему неупослености, а услед ограниченог простора у часопису Београда, илустроваћемо са још неколико конкретних примера ту делатност наших градских општина. Пређимо на неколико мањих, али социјално свесних градова. Сента, број неупослених прелазио је у зиму ове године 2.500 лица, односно 1.5000 породица остало је без и једног запосленог члана. Градска општина се благовремено постарала да обезбеди финансиска сретства и то шестопроцентним социјалним прирезом за неупослене, као и осигурањем редовних кредита у буџету. Из прихода од социјалног приреза организовала је општина јавне радове, а преосталих 924 породице са 2.564 члана општина је исхрањивала путем јавних кујни. Сента је скоро једини град, који је, поред увођења социјалног приреза, реализовао и у живот спровео и други наш предлог о формирању фонда за сузбијање неупослених радника, предлог који смо са детаљним елаборатима, поднели на Конгресу градова 1933 године у Новом Саду. Основани фонд града Сенте за неупослене дао је већ одличне резултате, како смо их ми у своме предлогу и предвиђали, и он данас располаже са лепом свотом новаца, из којих се финансирају продуктивни јавни радови. Поред овог специјалног фонда, градско веће Сенте основало је при градском поглаварству и одељење, које се стара о запошљавању и помагању неупослених радника, и у коме се одељењу води детаљна статистика неупослених радника. Претседништво градске општине ишло је и даље, па је образовало паритетни одбор од преставника општине, послодаваца и радника, преко кога се одбора решило питање ми-