Општинске новине

Стр. 626

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

нималних надница у Сенти. Приликом наше анкете о проблему незапослености у нашим градовима, извршене у мају и јуну ове године, претседник града Сенте документовано нас је убедио, да ће, захваљујући оваквој комуналној делатности ;на решавању проблема незапослености, и последњи незапослени радник у Сенти бити збринут и запослен! Зар није ово пример за углед!? Град Оеијек је такође увео социјални прирез за незапослене, који даје годишње преко 500.000 динара, од које се суме употребљава 360.000,— динара за јавне радове за упошљавање неупослених. Остатак социјалног приреза у 160.000 са 301.099 дин. градских буџетских позиција и свега 9.000 дин. бановинске помоћи, укупно 470.000 динара употребљено је за исхрану породица оних 1.200 неупослених радника који се нису могли упослити у јавним радовима. Ову комуналну акцију на исхрани незапослених помагали су Црвени Крст, испостава Берзе рада, као и добровољна приватна иницијатива! Вараждин, не могући да уведе ооавезан прогресиван социјални прирез, успео је да иницијативом градске општине координира акције за неупослене, као и обавезност у; агања у специјалан фонд за помагање незапослених. У тај фонд, којим рукује један аутономан одпри градској општини, обавезно улажу 1ди упослени радници, нарочито индустриски, и то пола од сто од своје недељне зараде. Исто тако у фонд улажу унапред фиксиране суме већа индустриска предузећа, док за трговце и занатлије даје доприносе за фонд удружење трговаца, односно занатлија. Градска општина учествује са својим улогом од око 20% у овоме фонду. Општина поред тога, организује јавне радове, а руководи и интервенцијама код индустриских предузећа за што веће упошљавање неупослених радника. У Вараждину је у јануару 1936 године било 10 °/о неупослених грађана. Да поменемо још неколико градова, разуме се из оне напредне групе, која је свесна значаја проблема незапослености и кој,а је прегла да га у своме локалном делокругу реши бар онолико колико то финансиска сретства допуштају. И Сплит спада у групу комунално свеснијих градова. Нзегова општина предузела је цео низ акција за ублажавање незапослености. Стално незапослених градских радника, већином квалификованих, регистровано је 1254, али услед смањења рада фабрика цемента тај број пребацује и 2250. Највише незапослених чине цементни радници и поморци. Само у 35% случајева чланови су Сплитске општине. Сплитска општина формирала је градски Социјални одбор. Ради стварања финансиских сретстава за акцију збрињавања незапослених, градско веће донело је ове године правилник о наплати таксе за

збрињавање незапослених. Такое се наплаћују од посетиоца свих локала. На иницијативу претседника Сплита, градско електрично подузеће разрезало је пропорционални проценат на потрошак електричне енергије за помагање незапослених радника. Поред овога, градска општина издаје за незапослене око 2%, од свих буџетских расхода. Помоћ незапосленима дели општина у храни, преко градске народне кујне, и само у хитним случајевима даје помоћ у новцу а нарочиту пажњу посветила је запошљавању путем јавних радова. У своме одговору на нашу анкету, претседништво општине подвлачи: „Градска општина у Сплиту упослује у првом реду незапослене раднике тако, да је у задњс вријеме била скоро једини њихов послодавац у овоме граду." Марибор је донео још 29-Ш-1933 г. специјални правилник о помагању незапослених, којим је нормирао како изворе прихода за ту циљ, тако и све начине помагања незапослених. Мариборска општина првенствено збрињава незапослене — упославањем на јавним радовима, па тек преостале исхрањује у градској народној кујни. Сада има још незапослених, пријављених за помоћ градској општини, 1475 лица. Око 155 незапослених интелектуалага такође су у извесној мери помагани од градске општине, што је у нашим градовима редак случај. Поред специјалних извора прихода за незапослене и добровољних прилога, који су н. пр. 1-935 изнели 806.258 дин., — буџетски издаци мариборске општине за незапослене износе годишње 633.000 или 2.85% одцелокупног градског буџета, односно 23.5% од буџета градског Социјалног оделења. Банска управа дала је у 1936 за незапослене у Марибору помоћ од 176.000 динара. Мариборска општина проучава сада питање увођења засебне социјалне докладе за незапослене... Сарајево, где има колико незапослених толико и декласиране сиротиње, посвећује пажњу упославању неупослених путем својих радова. 20% од свога буџета, градска општина Сарајева даје на комуналне радове. Оне који нису могли бити запослени, градска општина помаже новчано или са потребним животним намирницима. Издаци се чине из буџета, кредита за опште социјалне сврхе, а који кредит износи годишње око 3.000.000 дин. (10% од целокупног градског буџета.) Како у помагању незапослених није извршена координација социјалне акције од стране општине, државе и приватне иницијативе, то градска општина сада на томе ради. Велика Кикинда налази се у оном малом броју градских општина које су, после нашег мотивисаног предлога у предавању на Конгресу Савеза градова, увеле одмах неопходни социјални прирез за незапослене. Ве-