Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Сгр. 627

лика Кикинда предвидела је социјални прирез од 5%, али је Министар. финансија смањило на 3°/о на државни непосредни порез. Поред тога, градска општина унела је у буџет 140.000 за збрињавање незапослених путем јавних радова. Број незапослених у Вел. Кикинди у јануару 1936 г. кретао се до 2.500 лица, од којих највише индустриских радника (1500) па занатлиских (600). 75% незапослених су чланови општине. (То је сразмера и у већини осталих мањих градова). Постоји координациј.а рада градске општине и приватне иницијативе, која је релативно доста активна, наоочито преко учитеља, за исхрану 450 школске деце неупослених грађана! Бања Лука такође је увела ове године социјални прирез за незапослене. Формиран је одбор координиране акције за незапослене. Јавним радовима државе (банске управз) и градске општине успело се, да се број незапослених смањи на 2400 лица, колико се незапослених пријавило у априлу месецу ов. год. Само 20% од незапослених долази на чланове градске општине. Из буцета градска општина даје 1,4% за помоћ незапосленима. Лесковац, и ако је једно од најживљих индустриских. места, ипак је осетио кризу незапослености. Број негапослених, пријављених у општини, креће се до 600 радника. 90% незапослених чланови су градске општине. Општина је креирала установу Социјалног одбора, преко кога се извршила координација акције општине, државе и приватне иницијативе. За незапослене град је унео у свој буџет кредит од 1.44% од укупних буџетских издатака. Јавни радови нису извођени. Исхрана путем јавних кујни није вршена. Нарочитог планског рада по овом питању уопште није било: све је рађено више мање према конкретно пријављеним случајевима. У овим размерама кретала се делатност за ззрињазање неупослених у 76% од свих анкетираних градова, од Призрена па до Сења. Вировитица, која је 1936 год. такође увела социјални прирез за незапослене — помаже их путем упошљавања на комуналне радове. За те радове дала је држава помоћ од 20.0С0 дин., а бановина 10.000 дин. Много незапослених нема јер се радници ,,у време незапослености баве пољским радовима", тврди нам градско поглаварство Вировитице у своме одговору. Ово „враћање к земљи", забележили смо још код неколико мањих градова. Стара Кањижа установила је 7% социјални прирез за незапослене, али су јој сада то надзорне власти поништиле. Ово није усамљен случај, а ми жалимо што надзорне власти тако конзервативно посматрају финансиски препород самоуправе и нехотице коче нормалан напредак наше комунално-сопијалне политике. Брисањем обавезног социјалног приреза,

Стара Кањнжа, као и сви остали градови који су доживели исту судбину, враћају се због тога у својој акцији за незапослене — на средњевековно прикупљањр добровољних прилога! Чаковец, и ако мали град, има комуналног смисла, који се манифестује у увођењу про1ресивног социјалног приреза за незапослене, (приход до 500 дин. месечно ослобођен је приреза; од 500 до 3000 дин. опорегован је са 5%; за приход од преко 3000 дин. разргз социјалног приреза прелази 10%). Од градских буџетских расхода 3% иде за незапослене, који се помажу — упошљавањем у комуналне јавне радове, Градска општина подвлачи, као апсолутна већина осталих гр. општина, да у своме раду на збрињавању неупослених: ,,материјалне помоћи и сарадње ни са које друге стране нема." Шибеник, чија се општина и сама налази у тешкој финансијској ситуацији, јер јој ефективни приходи износе свега око 4.000.000 дин. годишње, а расходи пребацују 7.003.000 дин., ипак је основао градски Социјални одбор за незапослене, преко кога је координирана акција јавних фактора и приватне иницијативе. Комуналне и јавне радове помаке држава. Код општине регистровано је око 700 незапослених професионалних радника, али и у Шибенику, као и у већини осталих наших градова, врло је акутан проблем незапослених и потпуно осиромшнених паупера, о чијем ћемо питању проговорити коју реч у засебном одељку ове студије. У одговору града Шибеника на нашу анкету подвучено ]е, да те масе пропалих земљорадника „рефлектирају бар на сезонску зараду у граду, а има их огроман број — око 5000 лица." Пошто ни у Шибенику није још уведен социјални прирез за незапослене, то се сва акција свела, поред новчане помоћи градске општине, на - скупљање добровољних прилога! Сам' град подвлачи, да је такав систем рада „слабог ефекта, тако да се из тих расположивих сретстава неможе организовати опширнија помоћ незапосленима." Поред јавне кујне за исхрану породица неупослених, где се број оброка креће око 200 дневно, градска општина, колико може, помаже новчано оне незапослене грађане који су исцрпили потпоре код јавних Берза рада. М ! ! Битољ узмимо као пример са крајњег Југа. Општина организује општ. радове за незапослене, разуме се, као и у 90% градских општина, врло скученог обима. Створен је одбор за незапослене који координира са приватном иницијативом. Код многих мањих градова, као што је Битољ, сарадња са приватном иницијативом не даје- очекиване резултате, јер је стављена на погрешну базу — хуманитарне помоћи! Узмимо, као пример, баш сам Битољ. Општина је дала као свој удео за незапослене 100.000 дин. у готовом новцу, 48.000 Кгр.