Општинске новине

Стр. 628

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

брашна и 35.000 дрвеног* угља. а са добровољним прилозима приватна иницијатива учествовала је са уделом од — укупно 7.000 динара! То значи да комунална сарадња са хумјанитарном приватном иницијативом у малим градовимз може још имати некакав васпитни значај,, н. пр. за буђење човекољубивих осећаја, али никако ефективну и реалну корист за истинско збрињавање неупослених!... Код Битоља, као и код већине оних наших градова који су привредно учмали, кон ггатовали смо нагло пропадање малог човека. Незапослених квалификованих радника у Битољу нема много, и то суувећини столари и обућари, којих има преко стотину неупослених. Од неквалификованих радника око 500 перманентно неупослени■г. А/\и највећи је број неупослених из редова — малограђана и пропалих пољопривредних ситн лх сопствзника. Битољска општина нам у своме одговору вели:, незапослени пољопривредници, занатлије (мајстори) и трговци, који су услед економске кризе остали без икаквог посла — таквих лица има преко хиљаду!" Број се њихов тачно не може утврдити, јер се он не региструје ни у једном граду, па ни у Битољу. За њихову исхрану, само преко зиме, отворена је јавна кухиња, којовд руководи хумано друштво ,,Пастир". Као и већи број осталих мањих градова, тако и Битољ подвлачи да је ,,држава послала Битољу два вагона кукуруза да се раздели незапосленом становвништву"... У просторној немогућности да региструјемо резултате рада свих напреднијих градских општина на пољу ублажавања неупослености, сматрамо за дужност да подвучемо, да су, поред горе наведених градова, радили на томе проблему, разуме се у оквиру својих недовољних финансијских сретстава, нарочито Бјеловар, који је упоредо са нама дао иницијативу за социјални прирез, затим Слав. Брод, Карловац, Сушак, Скопље, Нови Сад, Суботица, Крагујевац, Дубровник, Панчзво Призрен Славонска Пожега, Шабац, Винковци, Сисак.Подгорица и још око 15 других градова одукупног броја од 50 анкетираних градова. Две групе најмање помогнутих незапослених радника: пољопривредни и интелек' туалци Док су незапослени квалификовани и полуквалификовани градски радници бар штогод обезбеђени.,*) дотле су две групе неупослене радне снаге, пољопривредна и интелектуална, остављене без помоћи. Незапослени по-

*) примедба писца: Разуме се да се о њиховом минималном обезбеђењу овде говори само у односу на стотине хиљада апсолутно необезбеђених пољопривредних радника; иначе је и обезбеђење градских незапослених радника далеко од сваког озбиљнијег социјалног осигурања у случају незапослености!

љопривредни радници, којих има неупоредиво више но незапослених градских радника, могу да преживљују ову кризу живота само зато, што су им потребе у нужни тако мале. А неупослене интелектуалне радне снаге, којих опет има неупоредиво мање од незапослених градских квалификованих и мануелних радника, тежину своје готово перманентне неупослености осећају мучније но све друге групе неупослених, баш зато што су им животне потребе развијеније, а они нису у стању да задовоље чак и оне најосновније!... Као што смо већ нагласили, постоје у суштини две врсте пољопривредних радника. Једни, који су у току времена постали професионални пољопривредни радници и који са својим неопходним алатом деценијама и деценијама раде све а^рарне послове као занат. Тих радника, према нашем прорачуну, им,а око 250.000—300.000 у целој држави! Они су — сем четири месеца главне пољопривредне кампање, за цео остатак године незапослени у преко 70% случајева. А како су пољопривредне наднице тако ниске, то се о некој штедњи која би се употребила за егзистенцију у оних перманентно неупослених 6—8 месеци, не може ни говорити. Једном анчетом Радничке коморе, извршене пре неколико година над 79.864 пољопривредна радника (са 32.700 чланова породице) из Дунавске бановине утврђени су подаци о величини радничких надница. Неколико од тих података пружамо ради илустрације тог бедног стања: Сви испитани пољопривредни радници (чији су искази проверени преко респ. општина) радили су у једној години укупно 735.675 дана. Сваки од њих имао је просечно упослења 76дана, управо нешто више од два месеца. Осталих девет и по месеци био је перманентно незапослен. Укупна зарада свих радника износила је 16,386.074 дин., што значи да на сваког радника односно радничку породицу долалази просечна дневна зарада од свега 5.71 дин. Сем овога професионалног пољопривредног радништва постоји једна огромна маса из пропалих редова сеоског ситног сопственика! Од 1920 пропало је преко 32°/о малих сеоских поседа. Према службеној и провереној статистици, ми имамо преко 495.000 породица на селу, које нису показале никакав Катастарски приход, што другим речима значи да нису имале никакво, ма и најмање обрађено земљиште! Друга ни мало мање тежа ситуација незапослених — то је група неупослених интелектуалаца у нашим градовима. Држава, самоуправна тела и приватна предузећа редуцирала су у току последњих пет година хиљаде својих интелектуалних и полуинтелектуалних радника. Средње школе и факултети фабричком брзином избацују на интелектуално тржиште хиљадама свршених ђака. Такође