Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 621

према последњим прорачунима и подацимаЈ које смо лично прикупили!, — ових интелектуалних неупослених радника има у југословенским градовима око 12.000! Нзихов је положај, у толико тежи што су они своје животне потребе развили и Култивисали, те им ова неупосленост, са свима њеним последицама мучно пада. Ни о њима, као ни о незапосленим пољопривредницима , не води довољно рачуна ниједна од институција за социјално осигурање: ни уред, ни јавне берзе рада, ни градска и општинска социјална служба, ни каритативна акција приватне иницијативе! Један део из поноса, други из незнања и удаљености — нити се пријављује за помоћ, нити се води где по књигама социјалног осигурања. нити ико живи међу нама мисли о њима и стара се за њих, сем нешто држава за пољопривредни елеменг у облику извесне помоћи за пасивне крајеве! Неупослено интелектуално радништво остаје изван свих бар нешто збринутих редоЕа ; незнано и незбринуто!

Из акције на исхрани неупослених радника у Београду: породицама неупослених радника давана је храна да је носе својим кућама...

Приликом израде плана за упошљавање радне снаге и делења помоћи треба имати на уму — неупослене масе интелектуалаца! Нзихов број, као што рекосмо, није велики, али је њихова социјална беда велика! Мануелни радник има, без обзира на степен помоћи, свој Окружни уред и радничко осигурање, коморе, јавне берзе рада; бању; санаториуме, лекове, хируршку интервенцију и сву осталу лекарску помоћ — акакве помоћи моралне, м-атериалне и финансиске имају незапослени чиновници, свршени студенти, незбринути књижевници, уметници, неупослени умни радници из слободних професија и све остале нијансе и категорије интелектуалних радника!? — Око њихових 2.300 молби за службу прошло је само кроз деловодне протоколе Београдске општине; око 9,500 њихових молби имало је исти неуспели пут кроз деловоднике других градских општина, бановина и држав-

них надлештава у Београду! Колико хиљада учитељских, лекарских, инжењерских и др. молби чека за службу?! Ко се стара о свима тим неупосленим интелектуалцима?! Ко је у име друштвене заједнице дужан да их помогне?! Оно што је било код нас до скора непознато, оно што смо ми читали само за Америку и западне велеградове, да се на расписани конкурс за једно интелектуално место јаве по неколико стотина аспираната — то што је, велимо, за наш свет и наше градове било непознато и необјашњиво — сада је сасвим обична појава, нешто што се срета на сваком кораку!... И социјални, и Културни, и национални, и расни обзири наређују, да се што пре донесу као посебни делови у заштитном законодавству одредбе о осигурању пољопривредних радника свих врста, као и о достојном социјалном осигурању интелектуалних радника. Чим се на њих прошири социјално осигурање, одмах се после проширава и обавеза ј;внога старања о њима у случајевима краће или дуже неупослености! Државна акција и незапослени пољопривредни радници Не може се порећи да југословенска држава све већма развија свој социјални смисао. И ако још далеко од једног стања конструктивне социјалне интзрвенције, југословенска држава се исто тако удаљује и од оне старе, административне државе, Која је прокламовала онај давно застарели либерализам потпуног немешања у социјалне и економске односе својих грађана... Државна акција развија се већ скоро десетак година у правцу помагања пасивних крајева, али ми имамо пред собом податке од 1931 до 1936 и њих ћемо примера ради изнети. У току 1931/32 год. држава је поделила бановинама око 33.000.000 кгр. пшенице и кукуруза за пасивне крајеве! Уз то је дала бесплатан подвоз за пренос те хране. 1932/1933 год. држава је ову своју интервенцију схватила много конструктивније. Одредила је укупни кредит за помагар>е пасивних крајева и то: 15.000.000 динара за незапослене и исхрану сиротиње и 35.000.000 дин. за јавне радове! У културном свету помоћ неупосленима — сем немоћним, оболелим и нејакој деци — даје се у виду плаћеног конструктивног јавног рада, а не у виду друштвене милостиње, па је то корисно и социјално схватање почело да се прима, најзад, и код нас... 1933/34 одређиван је два пута кредит за јавне радове и исхрану незапослених: 30, и 25 милиона дин. Од те целокупне суме пало је око десетак милиона за неупослене пољопривредне паупере, а сав остатак за јавне радове. 1 ! 10а