Општинске новине

Стр. 622

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

У 1935 г. одобрен је из Државног фонда за јавне радове кредит од 60,000.000.— дин., од којих 1,000.000.— за јавну помоћ а 3,000.0300 за помагање незапослених радника. Сем тога било је одређено да се стави нз расположење Војно-техничком заводу у Крагујевцу сума од 8,000.000.— за наставак раДова на изради водојаже на Грошници код Крагујевца; затим, на расположење Министарству грађевина сума од 6,000.000 дин. за уређење (површинска обрада) пута кроз Кошутњак и пута на Авали, као и за довршење пута Авала—Липовица—Чукарица. У 1935 г. поновљена је акција око исхране пасивних и оскуДних крајева у којима је због велике суше подбацио принос пшенице а нарочито кукуруза. У ту сврху је одобрен крајем октобра 1935 г. кредит од 24,000.000.дин., од којих 20,000.000.— за набавку хране 4 милиона за превозне трошкове ове хране. /Точетком јануара 1936 г. одобрен је кредит од 11,000.000,— дин. и то: за набавку хране 6,200.000.— дин.; за јавну помоћ и исхрану деце 900.000.— дин. и за превоз државне и приватне хране, коју оскудни сами набављају, 3,900.000.— дин. Почетком априла 1936 г.дат је нови кредит од 10.000.000 динара и то: за набавку хране 8,100.000.— дин.; за јавну помоћ 100.000,— дин,; за плаћање камате ЗОО.ООО.— и за трошкове превоза државне и приватне хране 1,500.000.динара. Исто тако одобрено је за поједине бановине 2.900 вагона хране (кукуруза и пшенице). Ова је храна подељена незапосленим пољопривредницима уз обавезу одраде на опште корисним мањим јавним радовима у самим општинама. У погледу координације рада са општинама, приватном иницијативом и разним организацијама упутило је још почетком ове године Министарство социјалне политике распис у коме тражи, да се градови придруже акцији за извођење координације у старању свих јавних фактора и приватне иницијативе з?, збрињавање и исхрану незапослених радника, сиромашних занатлија, а нарочито незбринуте деце незапослених радника. На овај начин акција државе за помоћ аграрног неупосленог радништва и пасивних крајева уопште, прилична је по глобалној суми, али далеко, врло далеко од онога што треба и мора да буде! Она проблем неупослености додирује и, што ј,е врло значајно, признаје да тај проблем постоји и да се у највишем интересу државе и народа мора решавати и решити! За програмску координирану акцију на збрињавању незапослених У ублажавању незапослености пољопривредних радника, по снази финансиског ангаж-

мана, напрвом месту долази држава, патек онда радничке социјалне институције, јавне берзе рада и слично. Али на ублажавању незапослености градских радника држава је, као што смо видели, учинила врло мало. У градовима на помагању незапослених на првом месту са укупном свотом свога ангажмана долазе радничке социјалне институције: јавне берзе рада, синдикалне и класне организације, братинске касе, окружни уреди, коморе итд, Њихов се ангажман креће у укупном материјалном ефекту од око 2225.000.000 динара годишње. Док у погледу помагања (новчаних потпора и др.) неупослених градских радника заузимају прво место радничке социјалне институције, дотле у погледу организовања јавних радова за ублажавање незапослености, као и у погледу организовања зимске помоћи, радничких кујни, збрињавања деце неупослених и тд. — долазе по снази и обиму ангажмана на прво место градске . општине и њихова комунално-социјална делатност за незшослене, о којој смо већ опширније говорили. Апроксимативан финансиски ефекат, којим учествују све градске општине у овој акцији, износи око 18—20.000.000 динара годишње. Најзад, по снази материјалних сретстава долази на последње место Каритативна акција приватне иницијативе, чији новчани ефекти у помагању неупослених не прелази у свима градовима Југославије укупно 4.500.000 до 5.000.000 дин. Дакле, укупна помоћ у новцу и натуралијама, као и сретствима за комуналне јавне радове, свих ових фактора креће се у нашим градовима до укупно 45.000.000 дин. годишње. Ова помоћ, ма како корисна апсолутно је недовољна, јер на једног неупосленог грађанина, односно на целу његову породицу не долази просечно годишње ни 300 динара, односно дневно ни 0.90 пара динарских! То нам све говори о потреби хитне реорганизације и принудне координације целокупне делатности за помагање и упошљавање неупослених, јер, незапосленост постаје озбиљан и актуелан проблем наших градова и наше државе! Дужност је градских општина да у кругу своје широке компетенције предузму све потребне мере са фанатичким 1 уверењем, да те мере могу да поправе ситуацију. Лекари никад не губе наду; војсковође никад не напушта вера у победу. Претставници градских општина — то су комунално-социјалне војсковође у овој животној борби сиромашних радних маса за кором хлеба! Шта би у томе духу градске општине требале радити!? Пошто се тачно утврди број градске неупослене радне снаге, потребно је, да се живо и без одлагања приступи помагању њеном. Место досадашње хуманитарне политике, тре-