Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 623

ба усвојити принцип конструктивног помагања кроз неопходну акцију државе, градских општина, радничких социјалних институција и приватне иницијативе. Ову координацију рада на ублажавању незапослености упорно предлажемо још од 1933 године, али она још није остварена ни у 50% наших градских општина. Једном хитно изведеном мобилизацијом свих расположивих финансиских градских сретстава за овај циљ и свих умних и физичких снага, потребних за извођење социјално-комуналног плана — треба приступити формирању великог градског фонда за борбу противу незапослености. На које материјалне изворе може да рачуна тај градски фонд? Између осталих и на; а) буџетске кредите ако су предвиђени овогодишњим буџетом: б) делом употребе кредита из непредвиђених расхода и делом разних за данашње прилике депласираних буџетских позиција а по претходном одобрењу таквих вирмана; в) споразумном концетрацијом свих хуманих фондова; г) специјалном помоћи Министарства социјалне политике, односно сталном државном дотацијом; д) увођењем у свима већим градовима комунално-социјалног пореза за борбу противу неупослености са ослобођењем неопходног минимума за живот. Овај комунално-социјални порез, који се има разрезивати независно од државних непосредних пореза, мора да буде на прогресивној основици са ослобођењем минимума од 2000 дин. месечног додатка. Стопа разреза да се креће од 1°/о—10% од укупног месечног дохотка. Напомињемо да су једним делом под утицајем нашег пледирања у Савезу градова за прогресивни социјални порез или бар комунално-социјални прирез за незапослене, а другим, можда, далеко значајнијим делом под утицајем свога здравог схватања, поједине градске општине већ увеле социјални прирез за незапослене (н. пр. Загреб, Бјеловар, Осијек, Сента, Вел. Кикинда, Петровград, итд.) и ако не још и прогресивни социјални порез као самосталну финансијску меру. Према нашем обрачуну, комунални прогресивни порез на помагање незапослене радне снаге дао би ефекат од најмање 150,000.000 динара у нашим градовима. Кад се томе додају досадашњи ефекти од радничких социјалних институција, свих самоуправних тела и каритативне акције, — добио би се укупан финансиски ефекат од преко 200.000.000 динара. То би већ била здрава основа за једну реалну акцију на сузбијању незапослености у нашим градовима. Градски социјални порез, поред осталих наведених сретстава, има, дакле, да буде један

од најефикаснијих и најправичнијих мера у овој соци]'ално] акцији. Затим, у колико ни тих 200 милиона не би били дрвољни за спровођење једног истинског и реалног плана за сузбијање незапослености у нашим градовима даља би се материјална сретства нашла у: е) евентуалним дугорочним зајмовима на подлози хипотеке за јавне инвестиционе раДОве; ж) сталним помоћима и резервама Уреда за осигурање радника и других радничких фондова. Међутим, СЕа ова мобилизација финансиских и духовних снага у борби противу неупослености неће бити ни довољна, ни ефикасна ако се поступи по ономе застареломе и традиционалноме начину поделе помоћи, по коме се дневно или недељно издаје извесна сума новаца неупосленом радном свету и њиховим породицама. И богата Енглеска и друге европске, као и Америчке државе, већ осећају сву неподношљивост оваквог помагања неупослених. Када неупосленост добије велике размере и као поплава се излије преко обала могућности — онда је велико питање како ће се и одакле плаћати и успослене, а камо ли издржавати неупослене армије радног, бедом буквално избезумљеног света! Зато смо од увек били браниоци комбинованог система и у овој области комуналносоцијалне интервенције: трећину прикупљене помоћи треба издавати породицама неупослених, као и оним радницима који трпе трајан или времени инвалидитет: и то у облику хране, одеће, дрва и стана. За све остале неупослене грађане отворити корисне и продуктивне општинске јавне радове, постављене на широкој планској линији. И у извођењу јавних радова, државних и комуналних, опет мора бити једне планске акције. Мора се, пре свега, израдити детаљисан преглед свих јавних радова, распоређених правично, а не да се догађа да се у једном 1 крају или граду где неупослених има безначајно мало, изводе милионски јавни радови, а да у другим градовима држава не да ни динара помоћи за јавне радове и упошљавање хиљаде неупослених! Јавни се радови, према својој намени, деле на јавне радове државне и јавне радове самоуправне (градске и општинске). Први обухватају: државне путове, државне зграде, регулисање река, подизање насипа, исушивање великих мочвари, асанацију огромних и ендемичних гнезда маларије и т. д. Комунални су јавни радови: подизање малих станова, општинских путова, канализације, принудно пошумљавање, изградња дечјих летовалишта и игралишта, повртарске фарме за исхрану неупослених, паркирање великих те)0*а