Општинске новине

Стр. 624

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

рена, подизање стадиона, уређење шумских стаза итд. итд. Разуме се, да у великом програму опште корисних државних и комуналних јавних радова треба изабрати само оне који су по својој природи финансиски продуктивни. Продуктивни. су за наше градове нпр. овакви ј.авии послови и расходи: I. подизање путева (уз завођење цестарииског пореза, са ослобођењем таљига и воловских кола); II. подизање јевтиних радничких сиротињских станова за издавање (увођење станбеног грађевинског фонда на бази, поред осталога, и комуналне најамне порезз за скупе и луксузне станове); III. отварање свих тржишних установа, продукционих и трговачких за регулисање тржишних цена, (фабрика хлеба, мљекара и градских економија за исхрану неупослених итд.). Градске општинске управе дужне су да, у споразуму са градским већем и претставницима државе, сталешких комора, и радничких социјалних установа, израде прецизан радни програм својих најактуелнијих дужности из области социјално-комуналне политике, па да у вези са градским фондом за помоћ неупосленима изаберу оне општинске радове, који су у даном моменту и према локалним приликама најпотребнији, најкориснији и најрентабилнији. Овакви јавни радови пружили би добрим делом рада неупосленом грађанству; а фонду за сузбијање незапослености осигурали би нове приходе и продуктивне финансиске изворе, као нпр. од кирија малих станова и експлоатације других поменутих комуналних јавних радова, као општинска тржишна предузећа итд. То је једини начин да градови одговоре својој основној социјалној дужности према си-

ромашном грађанству, које у овим данима тешке кризе страда без посла, без рада и без икаквих извора за продуктиван живот. Градске општине морају се освестити и дићи главу. Градски буџети морају се реформисати у духу социјално правичнијих расхода. Материјални расходи не смеју се више смањивати, јер без финансиских средстава и најпаметнији комунално-социјални програми постају само једна — утопистичка варка! Избацивањем радних, социјално-продуктивних кредита из градских буџета, парализује се цео комунални живот града и онемогућавају се баш они социјално значајни јавни радови у којима данас културни народи траже спас противу неупослености радних маса! Проблем незапослених радних маса и сувише је озбиљан да би он смео остати у рукама — приватне добротворне акције! Он тражи пуну социјалну свест друштвене заједнице, он тражи да га решавају држава и општина својом планском координираном акцијом. Снажан и програмски организовати рад државе, градске општине и радничхих социјалних институција мора се унети у акцију на помагању неупослених радних маса у градовима Југославије. Акција па своме превасходству мора да буде у градовима координирана а идеолошки и плански диригована из једне централе, из Социалног одбора Савеза градова, као што је Социални одбор Прага и Савеза чехословачких градова, на чијем челу стоји познати социјални радник др. Петар Зенкл... Као општи закључак једно је ван спора: није да у Југославији и њеним градовима не постоји проблем неупослености. На против, он је врло акутан. У Југославији не постоји статистика о незапосленој радној снази и, што је много важније, не постоји једна планска и финансиски снажна координирана акција државе за ублажавање те масовне незапослености.