Општинске новине

Већничка трибина

Ојр1. 1пд. Мидић М. Сокић Јелно з&ивотио пихање Београда (Наставак)

„Секци/а Градског већа града Београда за штампу и културну пропаганду (Уређивачки одбор) на својој седници од 5 јуна 1936 г. одлучила је, да у часопису Београда, „Београдским општинским новинама", установи Већничку три■ бину као сталну рубрику. У већничкој трибини објављиваће се сви написи и предлози већника града Београда по комуналним, социјалним и урбанистичким, финансијско - привредним, куптурним и другим актуепним питањима из многобројних проблема подизања наше престонице и изграђивања што бољих и што културнијих услова за живот њенога грађанства. Уредништво часописа Београда „Београдских општинских новина", уверено је да ће сви градски већници града Београда, којима на срцу лежи добро Београда и његовог свестраног просперитета сарађивати ни већничкој говорници. Она треба да буде спона између Општине и широких редова београдског грађанства. Већничку трибину отворили смо прилогом господина инж. Милића Сокића, дугогодишњеГ већника Града Београда и једног од најбол>их познавалаца свих комуналносоцијалних, привредних, техничких и урбанистичких проблема Београда. Секција Градског већа за штампу и културну пропаганду (Уређивачки одбор) са седнице од 5 јуна 1936 год. II Као год што човек, када крене на какав врлетан и напоран пут, треба повремено да застане, да се одморн и прибере нове снаге за даљи пут, — тако и ми на овоме нашем заиста тешком путу, на коме су нам се до сада са многих страна, делом намерно а делом из неразумевања, испречавале моментано несавладљиве препреке, застајемо повремено, да би их одмерили и отклонили и чим се бољи дани укажу, крећемо напред ка постављеном циљу. У почетку смо били усамљени. Али, огромни значај истакнутог циља, његова оправданост и сигурна могућност остварења, окупљали су нас једног по једног и данас је добар број одличних комуналних радника, који су јасно сагледали ствар и који су одлучни у борби да Београд спасу једне наметнуте невоље. Ради тога, треба се при свакој етапи пређеног пута загревати значајем постављеног циља и — ићи напред до коначног решења овога питања. Тај значај, управо огромни значај, због кога смо ово питање електрификације назвали животним питањем Београда и само истакнути циљ: исправно решење тога важног

питања, имамо пред очима. Личности, на које успут наилазимо не занимају нас. Главна је ствар по среди и наш је став с тога искључиво качелан. Сада би ваљало да развијемо оне три основне линије, на којима смо проблем електрификације поста;вили у првоме делу прошлог написа, објављеног у овоме одличном часопису наше општине. Прво у погледу привредног живота Београда, јер: рптит У1Уеге, сЈетЈе рМкззорћап! Због тога на првом месту истичемо електрификацију као привредни проблем Београда. Постојећа индустрија, савремеко ганатство и трговина Београда, као три главне и непосредно скопчане гране градске привреде, не могу се нормално развијати у режиму данашњих превисоких цена електричне енергије за електро-моторе, осветљење _радњи и радиони ца, термичке и друге индустријске, електрохемијске и занатске сврхе. Исто тако и превисока цена воде за индустријске и друге радне потребе у Београду, која цена у првом реду зависи од цене коштања њеног електричног погона, такође је сметња нормалном развићу тих грана радиности. Дакле, овде се питање јевтине електричне енергије јасно оцртава као питање не само напретка него и опстанка постојеће индустрије. А о привлачењу нове индустрије, у атару Београдске општине, не може бити ни речи докле год се питање јевтине индустријске стру]'е не реши. У томе случају, не с.амо да ће се нова индустрија моћи привући у Београд, него ће се, једино јевтиним ценама, знатно проширити београдски консум електричне енергије њеном употребом и за погонске сврхе у пољопривреди околине Београда и на тај начин овај проблем електрификације уздиже се на ступањ интегралног материјалног благостања грађана и свеколиког културног прогреса наше престонице. ДруГо, проблем електрификације Београда постављамо и као