Општинске новине

1*

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 551

црта с Мистраловом провансалскож девојком, расипа око себе ведрину и победу над новцем и над свим што људе накази. Мистралова Мирељ умире, а бугарска девојка постаће ускоро добра и срећна жена и мати. Рађаће добру и срећну децу чијим ће се усхитима весилити наши мртви, наши давни и недавни смирени паћеници, словенски и балкански сељаци. Иван Вавов и Јордан Јовков казали су нам с позорнице две истине. Слобода Бу1ара треба да се радује слободи нашој и наша слобода бугарској, а земља Јордана Јовкова, то је и наша земља. Сељаци су нам исти, а сељаци су они који на својим рукама држе наше државе. У драми Јордана Јовкова стари бугарски сељак каже, како ће се, мртав, усправити пред Богом. Ако нам се слободе воле и ако будемо одани земљи која хлебом храни и која крепи душу и бугарског и нашег сељака; ако интелигенција, и наша и бугарска, буде достојна на-

ших народних маса, ми ћемо створити јужнословенску културу. И ми, балкански Словени, владаћемо Балканом. Господарићемо Балканом по праву наших прошлости и по праву те исте јужнословенске културе. И још за живота усправићемо се пред Богом , који мора једном излити своју жилост и на нас, балканске Словене. Две балканске планине, Витош и Авала, дозивају се. Два Главна балканско-словенска Града, БеоГрад и Софија, нека се развијају у модерне вароши: нека врше регулације, руше страћаре, просецају нове улице и нека подижу палате, али нека стално слушају дозивање две балканске планине и нека никада не забораве на своје свете дужности према сељачким народима нашим. И брзо, врло брз [ о Бог историје људсКе, који беше често суров према балканским Словенима, дариваће бољим и вишим животом нас, балканске Словене. Мисао постаје дело; сан се претвара у јаву...