Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр 627

кама. Оне су носиоци свеопштег напретка Бугарске у свима правцима народног и државног живота, а меродавни државни фактори то су веома мудро уочили па су и сами настојали да задругарство потпомогну добрим законима и народном банком. Задружни идеални идеолози, а не шарлатани, удружени са простим, примитивним, али бескрајно вредним и нарочито побожним православним народом, створили су прву веру код пословних људи, како на селу тако и у граду, да су задруге спас народа и државе и да су од Бога благословене. Научни социјалистички идеолози створили су бугарско задругарство, које данас чини част не само својим задругама но и читавом бугарском народу и његовој држави. Као сарадник часописа Београда ,.Београдских општинских новина", пре свега желим да се осврнем на урбанистичко и хигијенско подизање бугарских градова и на комуналну политику, коју они воде, преко својих кметова (тако се зову њихови претседници општина) и градских саветника (тако се зову њихови већници). Софија пре пола века и данас... Ја сам као новинар био у Софији пре педесет година. У то време Софија је још била стара касаба, огледало њене страшне прошлости без икаквога модернога хигијенског изграђивања и уређаЈа. Све је у њој било старо и примитивно, па и сам живот њених житеља. Сад, после пола века, ја нисам могао познати некадању Софију. Она је данас град претежно европски, са многим лепим улицама и модерним вишеспратним палатама, савремено уређеним по свима урбанистичким принципима и строго хигијенским 1 уређајима. Али ваља рећи да ту приватни људи, као појединци, нису много учинили. Подизање модерне и савремене Софије, дело је, у главном, прослављеног бугарског задругарства. Са извесним изузетком, све велике и узорне палате у свима главним улицама и у центру града подигло је задругарство за своје задругаре. Те су палате тако подигнуте и у њима распоред учињен, да у њима сваки задругар има свој сопствени дом, какав је сам назначио при подизању палате. Ако и колико дугује за свој дом, задругар плаћа својој популарној банци предвиђену и сношљиву отплату. Оваквим подизањем заједничких домова, задруге су не само смањиле број бескућника но их готово у Софији и нема, сем оних који су пролазни. Софијске су улице регулисане и нивелисане и главније поплочане нешто керамичком циглом, нешто каменом коцком, а известан део ломљеним каменом. Али код овако релативно добро уређеног града, код странаца изазива не мало чуђење: зашто грађевинска политика Софијске општине није упоредо са поплочавањем коловоза изградила и модерне и савремене тротоаре, ко-

ји су можда потребнији од самог коловоза, јер улицом иду кола, а тротоаром људи пешаци. Рекоше нам да се зато није имало сретстава, а општина није нашла за мудро и потребно да се за израду тротоара задужи, а још мање да их изводи на терет сопственика имања и да их са тим осетно задужи у данашње време. Брат Иван Иванов, претседник Софијске општине и претседник Бугарског Савеза градова, гледа на ту ствар другим очима, но што гледа Брат Влада Илић у Београду и Брат Ербер у Загребу. Да ли Брат Иванов има право што не изграђује тротоаре на терет сопственика имања, ми у то нећемо улазити, али мо-

Ректорат Софијског университета

рамо рећи да су софијски тротоари једна срамота за Софију, као престони град релативно добро изграђен. Али ти, готово разривени тротоари, имају и једну симпатичну последицу, симпатичну бар нама „старцима": због њих таквих, софијске даме, ма колико биле модерно одевене, не могу носити на обући високе и јако шиљате потпетнице, као што их носе наше Београђанке и Загребчанке, биле богате или сиромашне. Плевна Плевна је врло значајно историјско место, у чијој је котлини и на околним висовима сатрвена непријатељска сила и синуло сунце слободе Бугарском народу. По утврђеном узусу, који, по свему изгледа, у Бугарској влада, Плевна је, са малим изузетком, остала стара провинцијска паланка са свима одликама примитивне вароши и са још примитивнијим животом у њој. Од модернога и савременога у Плевни се могу видети опет само задружне палате и три скромна споменика захвалности Русији за ослобођење Бугарске. У варошкој градини, у центру вароши, мањи споменик, са малим ратним музејом у коме је израђена марљивс рељефна карта бојишта при ослобођењу Плевне. На скверу, у центру града,