Општинске новине

11

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 629

града, који, кад би му хотелска послуга била поштенија, чинио част овоме месту, које је знаменито и у свету чувено због познатог ружиног уља (мнриса). Ни овај бугарски град на калдрму не троши паре, јер, по њиховом мишљењу, изграђивати калдрму значи бацати паре у блато. Ружина поља и фабрике производње ружиног уља овоме граду уздижу углед у свету и стварају рад и зараду не само градским радним људима, но и околини у великом простору. Као што је познато ружино уље је веома скупо те ми је то дало повода да посетим једну фабрику, те да видим саму производњу ружиног уља. Видео сам да се пече као и наша шљивовица. За један литар уља потребна је комина од две хиљаде кила ружиног цвета. Ваља признати, да ипак ружино уље није скуио, а нарочито кад то није каква животна потреба, већ велики луксуз. И у овоме граду не примећује се никаква осетна брига од пословне кризе, јер је Бугарин и са најмањим задовољан. Са том одликом Бугаре је сам Бог одликовао. Габрово По раду и производњи Габрово је понос Бугарске. Габрово је мали град али велико индустријско место са више од стотину већих индустријских предузећа разноврсних индустријских грана. Габровачка индустрија уз припомоћ индустријских предузећа из осталих градова, успела је у великој мери да Бугарску еманципује од страних фабриканата, који су, готово, онемогућени у Бугарској. Бугарска се све више еманципује од стране индустрије и њених продуката. Само Габрово са његовом комуналном и грађевинском политиком даје вам слику једнога великога и богатог села, О каквим великим и модерним грађевинама, сем нешто опет задружних, не може бити ни речи, јер их, готово, и нема. А што се тиче градских улица оне су праве сељачке кривудаве и некалдрмисане са читавим бреговима прашине. Но ипак се неда приметити никакво ни најмање незадовољство, јер су и у овоме граду Бугари велике радише и још веће штедише. Сви су задовољни са оним што имају, наравно са надом да ће сутра бити боље него што је данас. И тако кроз векове! Ваља напоменути да ]е у Габрову било преко педесет индустријских предузећа — фабрика — у рукама Јевреја. Пошто Бугарска настојава да својнм производима занатским и индустријским, задовољи свеколику потребу бугарског народа, те тиме онемогући увоз са стране, то су се вредни Габровчани постарали и сва та јеврејсКа предузећа узели у своје руке. Пријатно ми је напоменути, да сам улазећи у једну галантеријску радњу са страначком шалом довикнуо газди: купио бих нешто за успомену, али се бојим да је ово јеврејска радња која ће тражити три пута већу цену, но што вреди, а ја та-

кву погодбу не волим. Газда Ми је без устезања и смешећи се одговорио: ,,Сви смо ми, господине, у Габрову православни Јевреји, а Јевреје Мојсијеве вере ми смо давно отерали из Габрова, па им и фабрике узесмо, те сад нема ни једнога ни за лек! Сви одоше, можда у Палестину. Сви смо ми у Габрову ортодоксни Бугари, а у пазару и иословима прави Чивути." Сувише је био искрен! Шипка Из Габрова колски пут води преко у рату прослављенога и високога Балкана кроз Шипка кланац и саме Шипке ка Пловдиву. Прећи колима Балкан и сићи кроз Шипка кланац до саме Шипке, то је највеће туристичко задовољство какво се ретко у животу једнога човека доживљава. Пењање уз Балкан до његова врха особито је леио и пријатно. При врху на самом путу постоје две бараке, као путне кафанице, у којима се путници одмарају, права су ругла и ми замерамо бугарским надлежним што су оне чатрље допустили. Пошто на врху самога Балкана, где су значајни споменици и где долазе Бугари и странци као на Ћабу, требали су бугарскИ надлежни да подигну један мањи али угодан хотел, са иотребним терасама за туристичка уживања, те да многи ту и преноће. На томе месту са једне стране пута постоји руска костурница са једним гранитним постољем и крстом. А одмах на другој страни уздиже се голи вис од са неких стотину метара над самим друмом који се спушта низ Шипка кланац ка самој Шипк"и, На томе голоме и високоме ћувику подигнут је спомен-манастир Свети Никола. Сам је манастир велики и сличан нашем Светом Ђорђу на Опленцу, с разликом што овај манастир на врху Балкана није израђен са уметничким фрескама, већ са обичним руским иконама. Саграђен је од гранита, кбји својом силином и висином одговара месту на коме је подигнут и својој намени. Може се без претераности рећи, да је овај споменик величанствен и слава нека је онима којима је подигнут и част онима који су га подигли. Сам овај споменик-манастир Свети Никола на врху Балкана чини част Бугарској, која је тиме одала признање и захвалност Русији. — У колико је било пријатно пењање до врха Балкана, у толико се са страхом спуштало низ Балкан кроз Шипка кланац. У својој политици изграђивања путева Бугарска не прави крај путева и бране, као што то ми градимо, те путника страх хвата кад ауто или аутобус јури низ стрмен од преко две хиљаде метара кривудавим путем са чије низбрдне стране нема ограде, која би на случај несреће задржала кола да се не превале у страховити понор. Низ такве се страхоте силази чак до самога подножја Балкана у Шипци, која је једно и сувише бедно место на које се путници не би ни