Општинске новине

Стр. 630

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

освртали, кад ту не би постојао руски манастир толико луксузно изграђен, да му нема равна не самб на Балкану но и на другиад 1 странама света, те туристи морају стати у Шипци да посете манастир и да се диве његовим лепотама. Пловдив Пловдив је глава јужне Бугарске, Као што је Скопље наше јужне Србије. Пловдив је врло јако трговачко место. Све врсте рада у

Општи изглед Пловдива

највећој су мери развијене. Ни у којој се грани не осећа каква лабавост и мањкавост. Свак је на послу, био газда, био најамни радник. У Пловдиву се не може видети, као код нас у којем хоћете граду, да у доба дана кад се ради, видите људе по кафанама да седе и да се картају. У доба кад се ради свак је на послу, те се не може разликовати ко је послодавац а ко службеник. Не можете наћи никога, који ће вам се пожалити на немаштину и оскудицу у животу. За велику, разгранату и свестрану трговину и радиност уопште, теренски полОжај Пловдива није погодан и град се не може развијати у лепом облику. У самом Пловдиву на две стране уздижу се два брега. Мањи на коме је стари некадањи град Бунарџи-тепе; а други већи и уздигнутији Демерџи-тепе на чијим се теферичима после обуставе послова пење нарочито млађи Свет. Пловдивска општина постарала се да на оба брега подигне особито лепе пивнице и ресторане из којих се лепо посматра град и његова околина. Ова два лепа Пловдивска брега, то су наши велики и мали Калемегдан на којима наш Брат Влада Илић и ако је јако практичан човек, не би дозволио да и наша Општина на оба Калемегдана подигне бар по једну лепу ресторацију и пивницу, који би Општини доносили велики приход, много више но што Пловдивској општини доносе њени ресторани на поменута два брега. Мени се то у Пловдиву особито допало, јер сам у тим пивницама и ресторанима особито уживао за време бављења у Пловдиву, те

овим чиним сугестију Брат Влади Илићу, да расмотри Калемегданску терасу и да помоћу његових стручњака, а он зна који су, да их не именујем, извиди, може ли прихватити, оно што је његов Пловдивски колега учинио на два брега усред Пловдива. — По својем теренском положају Пловдив има једну главну трговачку улицу која се провлачи између два поменута брега, а већи брег опкољава и дугачка је од жељезничке станице па до краја на другој страни од куда се Пловдиву долази царском џадом неколико километара. Али како је и Пловдив задржао уске и кривудаве улице, то се не може поставити трамвајски саобраћај, већ је место трамваја установљен саобраћај малим аутобусима, којих има потребан и довољан број и његове билете зову се трамвајске и коштају три лева. У Пловдиву је знатан броЈ великих и модерно изграђених палата, а нарочито задружних. Има неколико нових и особило лепо уређених хотела, пошто у Пловдиву много странаца долази. Има лепих пивница са баштама, јер у Бугарсмој' због тескоба улица нигде нема столова пред кафанама и пивницама. Изузетак у Пловдиву чини само посластичарница са безалкохолним пићима Милица, коју држе два млада Скопљанца и пред којом има један ред столова, а пред њима на огради у лепо поређаним саксијама разноврсно цвеће. И у Пловдиву, као ни у осталим бугарским градовима, нема модерне калдрме. Колико сам разабрао, Пловдивска општина није оставила град без модерне калдрме зато што за то калдрмисање не-

Југословенски и Бугарски задругари на банкету у Плевни

ма сретстава. Напротив остала је стара такозвана турска калдрма, јер кад је Пловдив могао, како рече уважени претседник г. Куртев, много стотина ако не и хаљада, година бити без модерне калдрме, може без ње бити и још ко зна колико. „Ми модерну калдрму била асфалтска била од камена или дрвене коцке, сматражо као колаче на трпези после